Широм свијета данас, 3. новембра, обиљежава се Свјетски дан чистог ваздуха, као подсјетник да је ваздух за нас услов живота и као упозорење на опасности усљед свакодневног прекомјерног емитовања штетних материја у атмосферу.

Овај дан, поставља питање и на који начин можемо да се ослободимо штетних материја емитованих у атмосферу.

У свијету је преко 90 одсто популације изложено загађеном ваздуху, 9 од 10 људи удише загађен ваздух, упозоравају подаци Свјетске здравствене организације.

Процјена  је да чак око 93 одсто дјеце млађе од 15 година удише загађен ваздух.

Суспендоване честице, азот – диоксид и приземни озон су загађујуће материје у ваздуху које су одговорне за већину  случајева пријевремених смрти.

По подацима Свјетске здравствене организације, око 6000 људи у Србији годишње умре због компликација изазваних загађењем ваздуха.

Према подацима Агенције за заштиту животне средине, која води национални регистар загађења, проблем са квалитетом ваздуха имају скоро све веће урбане цјелине у Србији.

Највећи извори загађења ваздуха у Србији су саобраћај као мобилни извор загађења, стара возила на дизел–гориво, углавном забрањена у земљама одакле долазе, лош саобраћајни проток у урбаним цијелинама,  кућна ложишта (мазут, угаљ), термоенергетски сектор  и индустрија. Стање ваздуха на територији цијеле земље додатно девастирају и све учесталији пожари изазвани паљењем стрњиша.

У достизању  стратешког циља чисте и здраве животне средине, чист ваздух треба да буде приоритет. Заменом енергената, коришћењем обновљивих и незагађујућих извора енергије, селективним и мањим коришћењем аутомобила, гашењем индивидуалних котларница, али и пошумљавањем, учинићемо велику услугу свом здрављу и сачувати бројне животе.