Република Српска и БиХ имају потенцијале за узгој домаће и органске хране, те је потребно у што већој мјери посветити се његовању и развоју домаћих ресурса и вратити се одрживом коришћењу природних ресурса како би се повећао квалитет исхране, поручено је данас у Бањалуци прије почетка панел-конференције поводом обиљежавања Свјетског дана хране.
Академик Ново Пржуљ рекао је да је потребно домаћински се односити према природним ресурсима - води, шуми и земљишту, како сд не би ни од кога зависило и како би ти ресурси дуго трајали.
- Земљиште нам је изузетно важан ресурс, јер од њега све потиче, те морамо да га његујемо и гајимо, а не само да га искориштавамо - рекао је Пржуљ новинарима.
Он је напомено да је потребно вратити се аутохтоним сортама и генетичким ресурсима, односно његовању и оплемењивању земљишта, како би се сачувала здрава средина.
- Морамо се враћати одрживом коришћењу природних ресурса, те је потребно пронаћи компромис између квалитета и квантиета - рекао је Пржуљ.
Национални координатор за храну и исхрану Републике Српске Драгана Стојисављевић истакла је да је потребно обратити пажњу на производњу хране, али и на храну која остаје као отпад, а који може да утиче на нарушавање квалитета живота, на климатске промјене и здравље уопште.
Представник Агенције за безбједност хране БиХ Драган Брењо рекао је да је неопходно што више развијати свијест о значају локалних произвођача и узгоју домаће хране.
- У Републици Српској је посљедњих година порасла свијест о овом значају, али има још простора за напредак. Треба што више да промовишемо своје, те да знамо да није све туђе што увеземо и квалитетније, него чак у већини случајева буде супротно - рекао је Брењо.
Према његовим ријечима, главни мото је "Не остављајте никога иза себе", што значи да се мора водити рачуна и о количини, о производњи и животној средини, али и комшијама, као и имати у виду да се има један живот и једна планета.
