Српска православна црква /СПЦ/ данас обиљежава Велику суботу, посвећену успомени на погреб Исусa Христосa и Његов силазак у Ад.

То је она субота у коју је Господ Исус Христос показао да је дошао крај старом вијеку који је био обиљежен светковањем суботњег дана, и отпочео нови вијек у коме се светкује дан Његовог Васкрсења.

Јутрење Велике суботе у новије вријеме не служи се рано изјутра, већ на Велики петак увече. Пред Христовим гробом чита се 118. псалам и пјевају се статије, стихови који изражавају тугу и бол, али и вјеру у Васкрсење. У канону Велике суботе слави се Христова побједа над смрћу и истиче значај „благословене суботе“ у којој Спаситељ почива, уз обећање Васкрсења у трећи дан.

На крају јутрења, плаштаница се у свечаној литији носи три пута око храма, након чега се читају пророштва, апостолске и јеванђељске поуке.

Великосуботном литургијом Светог Василија Великог почиње прослава Васкрсења.

Велика субота је уједно и једина субота у години када се пости строгим сухоједењем.