Деманти преносимо у цјелости:

На порталу Катера објављен је текст под насловом „Дјевојчица са потешкоћама у развоју избачена из играонице у Бањалуци“. Као власник играонице „Jungle Land“, сликом и ријечју поменуте у наведеном тексту, осјећам личну обавезу према јавности да пружим увид у другу страну догађаја који се десио у четвртак, 24. децембра 2020. године, обзиром да сматрам да једнострани пренос објаве са „Facebook-a“ не даје увид у одговоре на основна новинарска питања и није у складу са новинарском етиком, те му у овом облику није мјесто ни у једном медију.

Поштовање истине и права јавности на истину требало би да су прва дужност новинара и због тога је друштвена одговорност медија изузетно велика. С једне стране, новинари се боре за слободу ријечи, а с друге стране, гледајући кроз примјер Ваше објаве од 25. децембра, новинари сами себи одузму право на истраживачки рад, коментар или било какво преиспитивање, него се пасивно упусте у дослован пренос објаве са друштвене мреже, чиме свој рад сматрају заокруженим и спремним за објаву, по цијену некоректног извјештавања.

Да се којим случајем новинар који је припремио наведену објаву или уредник који ју је одобрио усудио затражити изјаву надлежних из играонице „Jungle Land“, осим што би добио мало више посла, добио би и много квалитетнији материјал за Ваш цијењени портал, јер бих као власник дао искрену изјаву о околностима које је госпођа Зељаја, мајка дјевојчице Теодоре, описала у својој објави.

Према правилнику играонице „Jungle Land“, дјеца млађа од три године, као и дјеца са посебним потребама, у играоници могу боравити искључиво у пратњи родитеља/старатеља који их активно чува, како би као и остала дјеца могли да уживају у сигурном и безбрижном боравку. Са истим правилом упозната је Теодорина мајка, но родитељска одлука је била да је дјевојчица у могућности бринути се за себе. Обзиром да је Теодора наш редовни посјетилац и наше раднице су јој увијек са задовољством посвећивале пажњу и бригу, дјетету је допуштено да се игра без пратње, уз упозорење да је тог дана у играоници присутно више дјеце и да јој неће моћи посветити пажњу као обично.

Једно од правила које имамо и којега се строго придржавамо јесте да сви родитељи оставе контактне телефоне и постарају се да буду доступни за вријеме боравка дјеце у играоници, како би били информисани о свему што се тиче дјетета. То могу бити разне ситуације, од безазленог дјечијег плача до повреда током игре, али наша обавеза је да некритички информишемо родитеље, како би они на основу пружених информација одлучили о даљем поступању. Једнако смо поступили и у Теодорином случају, када смо примијетили негодовање друге дјеце и родитеља, јер би нереаговање на такву ситуацију могло имати посљедице, прије свега на Теодору. Нама је било у интересу да Теодори буде угодно, да се безбрижно игра, а оног тренутка када смо увидјели да се то не одвија како је планирано, контактирани су и Теодорини родитељи, али и родитељи дјеце која су непримјерено реаговала. Играоница „Jungle Land“ није васпитна или образовна установа, те особе задужене за пријем и чување дјеце нису одговорне да едукују дјецу и родитеље, па, самим тим, не улазимо у разматрање да ли су родитељи друге дјеце требало да припреме своје малишане да су међу њима и другари  који имају посебне потребе. Да нам се слична ситуација понови, изнова би прва реакција била да обавијестимо родитеље, без обзира о којем се дјетету ради, јер родитељи имају право да знају и то је једино исправно и одговорно. Дјевојчица Теодора није избачена из играонице, како Ваш наслов говори, нити је тражено од родитеља да ју напусти, о чему говори чињеница да је након нашег разговора с родитељима остала још око сат времена да се игра, без пратње родитеља.

Играоница „Jungle Land“, у границама својих могућности, залаже се да ментално или физички онеспособљено дијете ужива пристојан и достојанствен боравак у нашим просторијама, чиме дајемо наш мали допринос активном учествовању дјеце у заједници и због чега нас је, вјерујемо, Теодора радо посјећивала. Позивањем Теодириних родитеља оног тренутка када смо осјетили да би њен боравак могао бити супротно томе, сматрамо исправним и недискриминирајућим по основу инвалидитета, јер би тако, без двоумљења, поступили за свако дијете. Примјена правила позивања родитеља не односи се само на дјецу са посебним потребама, него на сву дјецу, и то је правило на којем управо родитељи инсистирају када нам повјеравају малишане. Дискриминација значи прављење разлике, односно неједнак третман, а према Теодори смо поступили као према другој дјеци, позивајући њене родитеље након основане процјене.

Због посебног значаја ове теме, медији би требало да са више ангажованости посвете пажњу извјештавању, како би са своје стране дали допринос подизању свијести јавности, те како би дјеца са инвалидитетом имала пуно уживање људских права и основних слобода, равноправно с другом дјецом. Једнострано извјештавање, са искључиво сензационалистичким побудама, свакако није у најбољем интересу ни једног дјетета. Свака медијска кућа би требало да тешком повредом професија сматра клевету, злонамјерно извртање, увреду, нанесене неправде и неутемељене оптужбе. Истраживање и информисање јавности о девијантним појавама најбољи је начин да се спријечи кршење људских права, но у овом случају изостао је истраживачки дио, као први корак проучавања теме, што је довело до писања на основу само једног извора, те је тиме пропуштена прилика да објавите коректан, тачан и потпун чланак.

Играоница „Jungle Landе“, иако је по својој намјени угоститељски простор и простор за рекреацију и забаву дјеце, настојаће да и убудуће осигурава квалитетне и безбједне услове за игру свих малишана. И даље ћемо се трудити да измамимо осмијехе и дјеце и родитеља и то ће нам бити највећа сатисфакција у свакодневном раду с дјецом, али послујући одговорно и у најбољем интересу дјеце.

У име свих запослених у играоници „Jungle Land“, те у лично име, позивам Вас да објавите и ово саопштење у цјелости. 

С поштовањем,

Марко Врачар, власник играонице „Jungle Land“