Седмица дјечијег менталног здравља, која се обиљежава од 3. до 9. фебруара, подсјећа нас колико је важно разговарати о емоционалном благостању дјеце и адолесцената. Док многи и даље вјерују да су дјеца "превише млада" да би осјетила депресију, подаци говоре другачије. Према УНИЦЕФ-у, свако пето дијете или адолесцент пати од менталних проблема, а 50% одсто њих се развија прије 14. године живота.

Шта је депресија код дјеце и тинејџера?

Депресија код младих није само пролазна туга или лоше расположење. То је озбиљно стање које утиче на начин на који дијете мисли, осјећа и функционише у свакодневном животу. Ако се не препозна и не лијечи на вријеме, може имати дугорочне посљедице по академски успјех, социјалне односе и опште здравље дијетета.

 Симптоми депресије код дјеце и тинејџера

- Губитак интереса за активности које су раније вољели
- Потешкоће с концентрацијом и учењем
- Промјене у апетиту и сну
- Исказивање осјећаја беспомоћности или безнађа
- Повлачење из друштва и обитељи
- Повећана раздражљивост или агресивно понашање
- Размишљања о смрти или самоповређивању

Ако дијете показује ове симптоме дуже од двије седмице, важно је потражити стручну помоћ.  

Како помоћи дјетету које показује знакове депресије?

Отворен разговор: Важно је створити сигурно окружење у којем дијете може слободно изражавати како се осјећа. Питања попут "Како се осјећаш данас?" могу отворити простор за разговор.

Препознавање и нормализација емоција: Дјеци треба објаснити да су емоције нормалан дио живота и да није срамота осјећати тугу или страх.

Охрабривање здравих навика: Физичка активност, уравнотежена исхрана и довољно сна могу имати позитиван утицај на ментално здравље.

Ограничавање времена проведеног на екранима: Претјерано коришћење друштвених мрежа може погоршати осјећај изолације и несигурности.

Потражити стручну помоћ: Психолози, психијатри и педијатри могу пружити подршку и предложити одговарајућу терапију ако је потребно.

Зашто морамо рушити табу?

Депресија код дјеце и тинејџера је чест проблем, али се о њему и даље премало говори. Страх од стигматизације често спрјечава родитеље и дјецу да потраже помоћ, што може довести до погоршања симптома. Важно је разумјети да ментално здравље није знак слабости и да тражење помоћи значи снагу.

Свако дијете заслужује подршку, разумијевање и љубав. Разговор о депресији и другим менталним проблемима кључан је корак ка стварању сигурнијег и здравијег окружења за младе. Ментално здравље дјеце мора бити приоритет свих нас – јер сретно дијете данас значи здраву и сретну заједницу сутра.