Психолог из Источног Новог Сарајева Слађана Ђаковић рекла је Срни да незапосленост, која у БиХ износи 30,7 одсто, оставља посљедице на ментално здравље становништва.

Ђаковићева наводи да млади који нису запослени дуже остају да живе са родитељима, касније заснивају породице и теже се одлучују на рађање дјеце.

То, према њеним ријечима, утиче на наталитет, па се због тога јавља анксиозност и депресија усљед осјећаја безвриједности и губитка смисла.

- Иако већина истраживања показује да су негативне психолошке посљедице на здравље и промјене настале усљед незапослености у већем проценту присутне код особа средње него код соба млађе животне доби, његов утицај је огроман и на ову младу групу људи. За проблем незапослености је потребно што прије пронаћи рјешење - навела је Ђаковићева поводом обиљежавања 10. октобра - Свјетског дана менталног здравља.

Она објашњава да се незапосленост одражава на ментално здравље становништва цијелог свијета јер особе које су дуго незапослене су константно под стресом и могу озбиљно нарушити како своје ментално здравље тако и физичко.

- Структурне промјене тржишта рада изазване глобализацијом, савременом технологијом чији се развој убрзава до непредвидљивих размјера, као и финансијским и економским кризама и старењем становништва, имају за посљедицу високу перманентну незапосленост - поручује Ђаковићева.

Она оцјењује да је улога психолога у друштву постала велика јер су све ситуације кроз које је прошло друштво посљедњих година освијестиле људе и навеле их да потраже стручну помоћ.

- Напокон је велики број становника схватио да ако одете код психолога не значи да сте луди. Људи су научили разлику између психолога и неуропсихијатра и жели да постане боља верзија себе и тако пронађе рјешење за поједине животне проблеме - објашњава Ђаковићева.

Она је појаснила да ментално здравље није само одсуство менталног поремећаја, већ је, како она каже, дефинисано као стање благостања у којем свака особа остварује свој потенцијал и носи се са свакодневним стресом живота.

Ђаковићева указује да су приликом запошљавања жене прије биле дискриминисане, али у данашњем времену, традиционална схватања се све више одбацују и женама све чешће припадају високе пословне и политичке функције.