Нови Закон о здравственој заштити Републике Српске предвиђа помјерање границе за неплаћање партиципације за здравствену услугу за дјецу са 15 на 18 година.

Једна од новина овог закона је да жена и малољетница која има више од 15 година имају право на слободан избор и регистрацију код гинеколога у дому здравља, специјалистичкој амбуланти или центру, или изузетно код доктора породичне медицине.

Између осталог, дефинисано је право пацијента на слободан избор здравствене установе на територији Републике, на друго стручно мишљење, информацију, пристанак, али и одбијање здравствене услуге, на увид у своју медицинску документацију и трошкове лијечења.

Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић рекао је Срни да је овим законом уређен шири обим права, али и обавезе грађана и пацијената приликом остваривања права на здравствену заштиту.

- Суштина нашег рада код овог закона је била да у фокус ставимо пацијента и дамо пуну улогу струци у смислу укључености у различите планске процесе који се раде на нивоу Републике и да гледамо да здравствени систем буде што квалитетнији и ефикаснији. Има заиста пуно, вјерујем добрих новина - рекао је Шеранић.

Предсједник Удружења доктора породичне медицине Републике Српске Драшко Купрешак рекао је Срни да је Законом предвиђено да дјеца до шест година у изузетним случајевима, ако нема педијатра, могу бити примљена кроз систем породичне медицине.

- То је недостајало ранијим законским рјешењима и на овај начин легализујемо праксу која је тренутно у Српској и која на неки начин омогућава да доктори породичне медицине нормално прегледају, као што и сада раде, али и да унесу тај преглед кроз систем - истакао је Купрешак.

Он је додао да је и педијатрима дозвољено да буду стручна логистика за дјецу од седам до 15 година, односно да постоји дефинисан интерни пут кретања пацијента од породичне медицине до педијатрије.

Купрешак је истакао да је новим законом предложено формирање центара за превенцију, али и нове услуге - телемедицина и мобилно здравство, које ће омогућити да се употребом информационо-комуникационих технологија обезбиједи пружање здравствених услуга на даљину, надзор над пацијентом, спровођење превентивних мјера.

Посљедњих неколико година, како каже, превенција је као суштинска дјелатност породичне медицине поприлично стагнирала због пандемије и осталих проблема, али се сада стварају претпоставке да тај специјалистички центар, који треба добро дефинисати ко ће га чинити, буде стручна организациона јединица да помаже и координише реализацију превенције са породичном медицином, јер је повећан број пацијената са обољењима као што су дијабетис или хипертензија.

- Желимо да кроз рану детекцију тих обољења ухватимо болест у раној фази, мислимо и на превенцију малигних обољења, на активности мамографије, ултразвук дојке, абдомена, лабораторисје услуге - навео је Купрешак.

Он је нагласио да је Законом о здравственој заштити апострофирана и ојачана улога локалне заједнице у моделирању примарне здравствене заштите, па ће локални парламенти доносити план мрежа здравствених установа које се оснивају на нивоу општине или града, чиме ће успјети да исконтролишу отварање нових амбуланти, нелојалну конкуренцију између јавног и приватног сектора.

- То је било проблематично у протеклом периоду, јер су ницале као печурке послије кише. Велики број специјалистичких амбуланти приватног карактера су на неки начин фрагментирале и регистровале велики број грађана за амбуланте породичне медицине, педијатрије и гинекологије и то није било добро рјешење јер сви су имали мањи број регистрованих пацијената у односу на стандард и нису могле исфинансирати своју дјелатност - нагласио је Купрешак.

Он је додао ће од сада амбуланте бити отваране тамо гдје треба, не само у урбаним, него и руралним срединама.

Предсједник Коморе доктора стоматологије Српске Саша Дабић рекао је Срни да су својим примједбама и приједлозима омогућили да приликом доношења плана мрежа здравствених установа сагласност дају Министарство и надлежне коморе, чиме ће бити у могућности да утичу на број новоотворених здравствених установа, на њихову правилну распрострањеност у зависности од стварних потреба.

- Омогућили смо да у комисији која оцјењује испуњеност услова за почетак рада здравствене установе, поред државних службеника, једног члана именује надлежна комора, јер смо сматрали да су коморе једине у могућности да ангажују стручно лице које ће оцијенити испуњеност услова за почетак рада здравствених установа - рекао је Дабић.

Он је нагласио да је усвојен њихов приједлог да апотеке дистрибуирају лијекове, а дентални депои са дистрибуцијом медицинских средстава стоматолозима да не би настали проблеми на тржишту и енормна поскупљења.

- Успјели смо да се у оквиру стоматолошке амбуланте, специјалистичке стоматолошке амбуланте или специјалистичког центра могу производити медицинска средства /крунице, мостови, протезе/, а да се не мора регистровати засебна подјединица са новим ЈИБ-ом или фискалном касом - закључио је Дабић.