Код централног споменика у Миљевини данас је служен парастос за 104 српска борца и 40 српских цивила тог краја, који су погинули у протеклом рату.
Ката Елез, удовица Пера Елеза, команданта Седмог /миљевинског/ батаљона Фочанске бригаде Војске Републике Српске, каже да су овакви догађаји, када се искупе породице погинулих и ратни саборци њеног покојног супруга, и након више од 30 година веома потресни.
- Лијепо је што се народ ипак сјећа њихових подвига и заслуга, нека се бар колико-толико не заборави. Остали смо, ја као млада супруга, дјеца мала, борила се и изборила, дјеца су одрасла, снашла се, добро смо, али туга остаје. Жао ми је што није дочекао да види унучад, да види дјецу како су одрасла, све то боли, али није једини - прича Елезова.
Предсједник Мјесне борачке организације у Миљевини Срђан Станковић подсјетио је да је Седми батаљон одбранио српска огњишта овог краја и да је у једном периоду држао дугу линију фронта од Даничића код Фоче, преко Колуна, Осија и Рогоја до Лупоча на Трескавици.
Стизали су и на горажданско ратиште, на Игман, Олово, Невесиње.
- Миљевински батаљон је имао више од 100 борби, већина њих на Лупочу на Трескавици. По евиденцији коју смо водили, 17 дана имали смо по три пута напад у једном дану, сваки напад је трајао три сата, тако да су се дневно борбе водиле по девет до десет сати - рекао је Станковић.
Он је навео да ове цифре морају ући у историји.
- Ми смо батаљон који је највише страдао, према броју становника, према територији, према броју бораца. Миљевски батаљон је рат завршио са 300 бораца, а имао је 104 погинула, то се мора поштовати и цијенити, многи борци су погинули у борби прса у прса - истакао је Станковић.
Предсједник Борачке организације Фоча Љубомир Достић рекао је да је Седми пјешадијски батаљон имао готово немогућу мисију.
- Али је уз велике људске губитке одбранио своју зону одговорности и тиме омогућио да фочанске бригаде одбране територију Фоче и обезбиједе цјеловитост Републике Српске - рекао је Достић.
Споменици, попут овог у Миљевини, поручио је Достић, треба да уче Србе да буду изнад сујета и подјела и да никад не забораве да је слобода највиша вриједност српског народа.