У селу Корита код Билеће данас, на православни празник Свети цар Константин и царица Јелена, служен је парастос за најмање 134 српска цивила из овог краја које су усташе прије 85 године убиле и бациле у јаму.

Молитви код Корићке јаме присуствовала је и мати Христина, која је свједочила за документарни филм "Корићка јама".

Као дјевојчица од пет година гледала је када њеног оца одводе од куће, а најупечатљивије ријечи свједочења биле су: "Вратила сам се на мјесто гдје ми је отац убијен, да ту направим манастир".

У близини јаме подигнут је Манастир Светог Јована Кронштатског у Епархији захумско-херцеговачкој.

Фото: Уступљена фотографија

Корићка јама код Билеће једно је од највећих стратишта српског народа на простору Херцеговине. У њу су усташе, према до сада прикупљеним подацима, бациле 134 Срба тог краја у Другом свјетском рату.

У јаму су 3. и 4. јуна 1941. године, након покоља српског становништва тог краја, који су извршиле њихове комшије муслиманске усташе из мјеста Фазлагића Кула код Гацка, на најмонструознији начин бачени убијени угледни српски домаћини, дјеца, старци тог краја.

Током ископавања костију из јаме 1953, пронађено је 180 људских лобања.

Међу страдалницима је највише било мјештана из породице Сворцан, Бјелица, Старовић, Тркља, Шаровић, Шакота, Глушац, Рогач, Јакшић, Думнић, Ковачевић, Курдулија, Коснић, Милошевић, Миловић, Носовић и Радан.

Најстарија жртва био је осмадесетогодишњи Јевто Сворцан, док је најмлађи био четрнаестогодишњи Коста Глушац.

Прво спомен-обиљежје подигнуто је 1966. године, а поводом педесетогодишњице злочина 1991. на споменик је постављена скулптура академског вајара Нандора Глида из Београда.

Код Корићке јаме саграђена је мала капела, а у центру села спомен–костурница у коју су сахрањене кости страдалника извађене из јаме.