Док се на Бреговачком базену у Требињу припрема још једно врело херцеговачко љето, један мали штанд с помфритом носиће много већу причу него што се на први поглед чини. Иза њега не стоји ни предузеће, ни привредник, већ дванаестогодишња дјевојчица великог срца. Јована Јевтић одлучила је свој љетни одмор провести радно, како би помогла својој породици и оцу који се бори с четвртим стадијумом злоћудног тумора.

Та прича о љубави, борби, достојанству и људској величини почела је тихо, тек као идеја у Јованину срцу.

- Тата и мама су мени и брату поклонили сву пажњу и пружили све у животу. Дуго сам размишљала како могу помоћи и олакшати ситуацију у којој смо се нашли - рекла је Јована у изјави за портал Херцеговина.инфо.

У жељи да допринесе, родила се идеја – помфрит. Мјесто – базен. План – осмијех. И то не један, већ стотине њих.

- Уз помоћ пријатељице дошла сам на идеју да продајем помфрит на Бреговачком базену, гдје има доста купача и мојих пријатеља. Тако могу помоћи тати и мами, барем мало - казала је Јована.

Породица и пријатељи одмах су стали иза ње, а уз допуштење дали су јој и вјетар у леђа.

- Тата, мама и неки пријатељи су ми помогли да све изгледа онако како сам замислила. То ми много значи јер сам схватила да нисмо сами – да још увијек има добрих људи који желе помоћи - изјавила је Јована.

Родитељи су прво били забринути јер је Јована ипак још увијек дијете, али кад су видјели колико озбиљно приступа цијелој идеји, нису крили понос.

- Рекли су ми да су препоносни. Сматрају да сам зрела и одговорна и вјерују ми. А и пријатељи су ме подржали, похвалили и понудили помоћ. Хвала им свима - истакнула је Јована.

Омиљено градско купалиште постаће и мали простор борбе, наде и рада, а судећи по емоцијама које је вежу за то мјесто, Јована с нестрпљењем очекује почетак рада.

- Често сам ишла с родитељима на Бреговачки базен и то ми је омиљено мјесто. Тамо има доста дјеце, али и туриста. Примијетила сам да ту недостаје нешто што дјеца воле. Зато сам изабрала помфрит. Једва чекам да почнем радити - објаснила је Јована.

Ипак, иза ове скромне и лијепе иницијативе стоји и много тежа животна прича. Јованин отац, Саша Јевтић, за Херцеговина.инфо испричао је емотивну позадину ове породичне свакодневице.

- Колико ми то значи, мислим да се може видјети и у мојој Фејсбук објави која је дотакнула толики број људи, а нисам мислио да ће бити тако. Вјерујте, то је осјећај због којег вриједи живјети - рекао је Саша-

Јевтић је појаснио и како је идеја реализована.

- Кад ми је Јована предложила ову идеју, супруга и ја смо се потрудили да све организујемо. Нисам имао проблема с папирима и организацијом, свуда има часних људи - појаснио је он.

Иако није желио да се његова болест потенцира у јавности, објаснио је да болује од синовијалног саркома четвртог степена, с 27 метастаза на плућима, па ова одлука младе Јоване носи још снажнији тон.

- Слава Богу тренутно се осјећам добро - нагласио је Саша.

Највећи одјек у јавности изазвао је емотивни Фејсбук статус који је Саша објавио, а који се данима дијелио широм регије.

У том статусу своју ријеч није дао само као отац, него и као човјек који сваким словом показује што значи бити родитељ, борац и ослонац, упркос болести.

- Већ преко три године имам здравствених проблема и изложен сам честим путовањима – Београд, Бања Лука, Загреб, Сплит... Иако се супруга Снежа и ја трудимо да проблеме држимо даље од дјеце, кћи Јована има 12 година и довољно је зрела да схвати што се догађа - написао је Саша у свом статусу.

У објави је нагласио да је Јована одлична ученица, дјевојчица која свакодневно помаже у кућанским пословима, док његова супруга Снежа мора радити.

А о Јованину одгоју, с пуно љубави и скромности, имало се итекако много тога рећи.

- Морам признати да је за Јоцкин одгој заслужнија супруга – на чему сам јој неизмјерно захвалан! Као што свако зло са собом носи нешто добро, тако мислим да је предиван осјећај кад човјек зна да је породица ту за њега - написао је Саша.

Како каже, када су велике олује, брод прво напуштају штакори и зли морнари, а часни морнари остају да покушају помоћи капетану да спаси свој брод.

- Радује ме чињеница да на овом свијету има још доста часних морнара, то јест капетана неких својих бродова и пловидби - казао је Саша.

Захвалио се и двојици људи – Ранку Копривици и Милошу Наранчићу – „Христовим војницима“, како их назива, који су уредили Јованин радни простор, одбивши било какву накнаду.

- Све ово ми је помогло да своју болест прихватим као велику Божју благодат - закључио је Јевтић.

У свијету који често заборавља на праве вриједности, једна дванаестогодишња дјевојчица из Требиња подсјетила нас је што значи бити човјек. Не морате ни доћи на базен, ни купити помфрит. Довољно је да застанете и схватите, љубав се не мјери годинама, већ дјелима. А Јована већ сада живи као велики човјек.

Помфрит можете купити од сутра, 20. јуна, сваког дана од 12 до 17 сати, на Бреговачком базену. Ако не можете доћи – подијелите причу. И то је подршка.

Пише: Н. Вукадин