Предсједник Привредне коморе Републике Српске Борко Ђурић изјавио је да постоје благе назнаке економског раста, те да је јако важно да ће привреда бити у врху приоритета у овој години.

- Јако је важно за нас да ће, према најавама надлежних, привреда бити у врху приоритета у овој години, одмах иза здравственог сектора. Сличан приступ заузеле су и водеће земље ЕУ - рекао је Ђурић у интервјуу Срни.

Он је истакао да ће у наредном периоду пословање привреде првенствено зависити од ситуације у вези са вирусом корона у Српској и БиХ.

- Надамо се да ћемо ове године више причати о економском расту, чије се благе назнаке сада осјећају, него о овој пошасти која нам је нанијела велику штету - рекао је Ђурић.

Он је оцјенио охрабрујућим благи опоравак појединих грана привреде и веће наруџбине од иностраних партнера у посљедњих неколико мјесеци, што представља добру основу за почетак 2021. године, додајући да то неће бити довољно да се санира минус који је забиљежен првенствено у првим мјесецима пандемије.

Ђурић је подсјетио да је за девет мјесеци 2020. године вриједност извоза Републике Српске износила 2,77 милијарди КМ, од чега је 85 одсто остварила прерађивачка индустрија.

Најзначајнији сектори привреде, а посебно прерађивачке индустрије, који највише и доприносе укупном извозу, јесу области металске индустрије, текстила, коже и обуће, као и дрвне индустрије, у којима послује највећи број извозно оријентисаних привредних друштава.

Он је рекао да очекује да сектор туризма, као и предузећа која се баве превозом путника и даље буду највише погођени, али да ће се подршком осталим гранама привреде створити могућности да се додатним мјерама санира штета у најугроженијим секторима.

Посљедице пандемије                              

Ђурић је, говорећи о негативним посљедицама вируса корона на привреду Српске, навео да је пад тражње у еврозони, као највећем извозом тржишту Српске, довео и до смањења индустријске производње у Републици Српској, која је у 10 мјесеци 2020. године мања од истог периода 2019. за 8,3 одсто, од чега је највећи пад од 12,7 одсто евидентиран у прерађивачкој индустрији.

Он је навео да је поремећај ланаца снабдијевања и мања потражња из земаља ЕУ и Цефта региона довео до пада производње и продаје извозно оријентисаних компанија, те је забиљежен негативан тренд укупне спољнотрговинске активности - Српска је забиљежила пад извоза од 261 милион КМ, док је вриједност увоза била мања за 310 милиона КМ.

- Посебно нас треба забринути то што ове показатеље упоређујемо са 2019. годином, која је, у привредном смислу, била много лошија од 2018. године - рекао је Ђурић, додајући да је Привредна комора Републике Српске од почетка пандемије била врло активна и да је креирала низ мјера, од којих је већину усвојила Влада Српске.

Према његовим ријечима, све те предложене мјере имале су два циља, да се сачувају предузећа и радна мјеста.

Потребно доношење акционог плана

- Нереално је очекивати да све нагомилане проблеме ријешимо у кратком року, посебно ако узмемо ситуацију у којој се наша привреда тренутно налази. Ипак сам убијеђен да, уз јасно дефинисане циљеве и надлежности, са бољом међусобном координацијом свих, добро осмишљеним политикама и са тачно наведеним роковима извршења, корективним мјерама уколико нешто не крене према плану, преданим радом уз највиши степен одговорности – можемо доћи до очекиваних резултата - рекао је Ђурић.

Он је нагласио да је, због тога, потребан акциони план којим би били дефинисани редослијед, динамика и степен извршења структурних реформи и предвиђених мјера /у Програму економских реформи, који је усвојила Народна скупштина Српске на децембарском засједању/.

Ђурић је изразио и очекивање да ће Привредна комора активно учествовати у изради оперативних планова.

Велики број мјера које је предложила Привредна комора Српске нашао се у Програму економских реформи, али у републички буџет за наредну годину није ушао више пута поновљени приједлог Привредне коморе да се у буџету, у трогодишњем циклусу, предвиде средства од по 100 милиона КМ као грант за технолошки развој.

- Тај буџетски грант би требао представљати 30 до 40 одсто учешћа по пројекту, а што би генерисало улагање корисника од 60 до 70 одсто властитих средстава. Сва та средства би генерисала нова улагања привредних друштава, што би у крајњој линији била вриједност инвестиција од око милијарду КМ - појаснио је Ђурић.

Искорак домаће привреде у примјени дигиталних рјешења

Ђурић је међу активностима Привредне коморе у прошлој години истакао формирање Центра за дигиталну трансформацију привреде – као неопходност увођења дигиталних технологија за домаћа привредна друштва.

Тај центар омогућиће искорак домаће привреде у области примјене дигиталних рјешења у пословним процесима с циљем повећања конкурентности економије и примјене иновација у Републици Српској.

Ђурић је навео да је основни циљ Центра унапређење пословног окружења и пружање услуга оптимизације и убрзавања пословних процеса, ефикаснијег и транспарентнијег пословања, аутоматизације процеса и радних поступака, односно трансформације процеса у привредним друштвима и прилагођавања модерним технолошким процесима рада у привреди.

Активности Центра биће реализоване кроз идентификовање потреба привредних субјеката у погледу унапређења њиховог пословања кроз примјену процеса дигиталне трансформације, те обезбјеђивања едукације и савјетовања, кроз обучавање и сертификовање консултаната за израду експертских анализа и дигиталних стратегија у привредним друштвима, те стварањем стратешких партнерстава са носиоцима технологија и привредних друштава који ће у пословању примјењивати ова рјешења.

- Већ смо реализовали неколико активности на том пољу. Између осталог, у оквиру пројекта `Иновације и дигитализација у малим и средњим предузећима у БиХ`, чији је носилац Њемачка агенција за развој, а један од партнера у реализацији активности Привредна комора, спроведене су активности израде дигиталне стратегије у 10 привредних друштава у Српској из металске и дрвопрерађивачке индустрије - навео је Ђурић у интервјуу.