Прича о депонији отпада у Крупачким стијенама година попуњава редове штампе и портала. Ова депонија је од корита ријеке Жељезнице удаљена свега петнаестак метара, направљена је у срцу природе и на извориштима ријека.

Уназад годинама, у просјеку скоро сваки дан на депонију се истоварао медицински, патолошки, хемијски отпад и тешки метали, на који се, потом, навлачио комунални. Додатни проблем представљало је то што се у оквиру ове депоније налазила и спалионица гума на којој су често избијају пожари који су доводили до великих еколошких катастрофа за биљни и животињски свијет.

Сама депонија "Крупачке стијене" налази се у близини насељених мјеста Крупца и Војковића, и годинама забрињава њихове становнике, али и све грађане Источног Сарајева, па и Сарајевског поља.

И колико год грађани гласно говорили о проблемима и о томе да ова депонија наставља да трује, власти као да све мање желе да чују. Из године у годину, ситуација је све алармантнија, а власти све незаинтересованије за рјешавање проблема. Депонијом се нико не бави, а грађани стријепе од „еколошке бомбе“ која би нанијела непоправљиву штету животној средини и директно утицала на здравље становника.

Посљедњи у низу проблема је пожар који је у суботу избио на депонији и који је онемогућио нормалан живот становницима Крупца и Војковића. Они се данима гуше у смраду и диму који допире са ове депоније. Зар основно људско право није право на чист ваздух?

Мјештани Крупца и Војковића с којима је екипа "Катере" разговара с правом се питају како власт има храброст да, из само њима познатих разлог, не предузима ништа у заштити становништа.

Један од забринутих и огорчених мјештана, добро упознатих са дешавањима на депонији, је и Владимир Лубура, предсједник Еколошког покрета „Крупац“.

Фото: Уступљена фотографија

Лубура је затражио хитан састанак са градоначелником Источног Сарајева Љубишом Ћосићем и начелницима општина Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа и Трново, а све с циљем спречавања да темпирана бомба звана депонија „Крупачке стијене“ експлодира.

- Већ два дана са депоније излази црни дим који се надвије над оближњим мјестима и нико од нас не може отворити прозор, а о изласку вани тада ни не помишљамо. Гуши нас, не можемо дисати – огорчено говори Лубура.

Пошто се ради о кањону, он представља врата Сарајевског поља и насељених мјеста и кретање ваздушних струја је увијек од депоније ка Крупцу и Војковићима, а када се она запали, цијела котлина буде од дима од кога се не може дисати.

Лубура истиче да је, као предсједник Еколошког покрета „Крупац“, 2021. године од Амбасаде Сједињених Америчких Држава и ОЕСЦ-а у БиХ обезбиједио пола милиона марака за санацију три депоније, у Рогатици, Палама и Крупцу.

- До санације није дошло јер је Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске забранило угалање у нелегалне депоније, што ова у Крупачким стијенама и јесте – рекао је он.

И онда долазимо до парадоксалне ситуације у којој депонија без дозволе и даље ради нелегално.

Фото: Уступљена фотографија

- Депонија мора постојати, то је свима јасно, али њом треба стручно руководити. Ситуацију је додатно погоршавала и спалионица гума на депонији, односно погона за рециклажу гума, а загађење ваздуха је било такво да је онемогућавало нормалан живот у нашем насељу. Спалионица је у новембру прошле године у потпуности изгорјела – рекао је Лубура.

Како тврди наш саговорник, грађани окупљени око Еколошког покрета „Крупац“ годинама упозоравају на алармантно стање и куцају на многа врата која им остају затворена.

- Само желимо, без обзира ко био на власти, да се ријеши проблем ове депоније како посљедице не би биле несагледиве – закључио је он.

Нажалост, због интереса власти сви трпе тешке посљедице, док је становништву цијеле Сарајевске регије угрожено здравље.