Ваздухопловни завод "ОРАО" основан је 30. октобра 1944. у Панчеву као радионица за оправке авионских мотора.

Тада мала радионица, од свега 17 радника, обављала је прве оправке авиона за потребе Ратног ваздухопловства ЈНА, и у наредних пет година ремонтовано је више типова ваздухоплова стране и домаће производње.

Због стратешких и геополитичких разлога, 1949. године, радионица је из Панчева, дислоцирана у Рајловац код Сарајева. Са дислоцираном опремом из Панчева и затеченом опремом и уређајима, у објектима Аеропланске радионице у Рајловцу, која је била оспособљена за оправку авиона, настављен је рад и формирана је радионица бр. 169, касније "Самостална ваздухопловна ремонтна радионица".

Иако почетак није био лак, у наредним годинама „ОРАО“ ће проћи кроз све технолошко-техничке степенице у ремонтној дјелатности клипних и турбомлазних мотора.

У Војнотехнички ремонтни завод „ОРАО“ преименован је 1953. године.

У периоду од 1954. до 1962. основна дјелатност била је ремонт клипних ваздухопловних мотора и агрегата. Поправљено је преко 1.000 мотора на десет различитих типова авиона. У периоду од 1962. до 1985. године завод престаје с ремонтом клипних авиона и прелази на ремонт турбомлазних мотора, а 1966. године Војнотехнички ремонтни завод "ОРАО" напушта раније програме ремонта мотора и осваја ремонт мотора "VIPER", енглеске производње. 

Прелазак на ремонт ових мотора захтијевао је набавку и израду нових уређаја и конструкцију специјалних и других алата. У 1972. години, по жељи Војнотехничког ремонтног завода "ОРАО" повјерен је ремонт турбомлазних мотора руске производње за авионе МиГ. Освајањем оправке мотора руске производње за авионе МиГ-21, Војнотехнички ремонтни завод "ОРАО" овладао је свим технологијама ремонта мотора западног и источног поријекла.

Почетком 1973, Војнотехнички ремонтни завод преименован је у Ваздухопловни завод "ОРАО", а започињу се и почетне припреме за производњу турбомлазних мотора "Viper" по лиценци "Rolls Roycea", да би 1978. отпочео са серијском производњом турбомлазних мотора "Viper 632-41" и "Viper 632-46". Тако је Завод од ремонтне организације прерастао у развојно-производно ремонтну организацију с приоритетним дјелатностима производње и ремонта турбомлазних мотора. 

По избијању Одбрамбено-отаџбинског рата у БиХ 1992. године, Ваздухопловни завод "ОРАО" се нашао на првој линији фронта.

У том периоду, које је било најтеже за "ОРАО" у цјелокупној његовој историји, предузеће је функционисало у оквиру Војске Републике Српске, тачније Ваздухопловства и противваздушне одбране.

Сарајевско ратиште је било једно од најтежих, а радници овог предузећа нису размишљали, јер било је важно сачувати завод и сопствени живот. Под ударом непријатељске артирељије, радници су се, све вријеме рата, бранили и радили, ни тренутка не прекидајући радне процесе. Током рата предузеће је произвело 32 потпуно нова авионска мотора и извршили велики број ремонта за потребе Ваздухопловства и противваздушне одбране Српске.

Фото: БН ТВ/screenshot

У жељи да сачувају своје предузеће, српски народ и територију, 23 радника су положила живот за Републику Српску, док је више од 70 рањено.

Епилог Одбрамбено-отаџбинског рата је већ познат. Војска Републике Српске и полиција заједно са народом одбраниле су у рату територију тада Српског Сарајева, издржали више од 30 непријатељских офанзива, плативши слободу са 4.000 живота. А онда су цртачи мапа у Дејтону као на тацни поклонили Вогошћу, Илијаш, Илиџу, Грбавицу, Рајловац, Илиџу српском непријатељу.

У егзодусу сарајевских Срба 1996, најпотреснијем догађају у историји Српске, у колонама живих и мртвих, у колонама камионима у којима је било натоварено оно мало ствари које су могле стати у шаке двије руке, радници "ОРЛА" су понијели и оно што је од предузећа остало.

Фото: Милош Божић/Facebook/Илустрација

Надлежни органи Републике Српске тада су донијели одлуку да Ваздухопловни завод "ОРАО" премијесте у Бијељину, а радници су за само два мјесеца демонтирали комплетну фабрику и преселили је.

Данас је ово предузеће високо организован систем са најсавременијом опремом и снажним кадровским потенцијалом за производњу и ремонт турбомлазних мотора свих врста.

А да ли је заиста тако?

Они који су највише заслужни за рад и опстанак овог предузећа, они који су на првој линији фронта ратовали и радили, ни корак не посустајући пред непријатељем, они који су спаковали остатке живота у кофер и кренули на пут без повратка, данас живе преживљавајући и борећи се за опстанак.

„Док су други од предузећа правили ливаде, ми смо од ливаде направили фабрику“

У децембру прошле године, директор Ваздухопловног завода “ОРАО” из Бијељине Младен Стојановић је смијењен, а на његово мјесто је дошао Младен Савић. Радници "ОРЛА" окупили су се тада у кругу фабрике, спријечивши да буде спроведена одлука о овој смјени.

Како су тада истакли за „БН ТВ“ Младен Стојановић је "подигао предузеће на ноге" и измирио сва дуговања.

- Више од двије године имамо редовну плату, није велика, али је редовна. То је човјек из струке који има контакте у Србији и који обезбјеђује посао за око 350 радника - истакли су тада радници, истичући да не желе да на челу њихове фирме буде неко ко није из ваздухопловне струке, као ни неко ко на ту позицију долази политичком одлуком.

Исти сценарио догодио се и прије два дана, јер власт не одустаје да за директора Ваздухопловног завода "ОРАО" именује Младена Савића, кадар ДНС -а.

Фото: Facebook/Љубиша Петровић

На улазу у предузеће стоји транспарент на којем пише “Док су други од предузећа правили ливаде, ми смо од ливаде направили фабрику“. Ту се налазе и потписи 336 незадовољних радника.