Поводом шест година од смрти доктора Лазића, који је током ратова деведесетих година спасио велики број живота у Републици Српској Крајини и Републици Српској, на спомен-обиљежје подигнуто њему у част у Источној Илиџи положени су вијенци и запаљене свијеће.

Вијенце су положили представници Општинске борачке организације "Илиџански борац", општине Источна Илиџа, као и припадници Српске гарде Илиџа, те гардисти из Калиновика.

Замјеник предсједника Предсједништва БОРС-а Горан Шеховац истакао је, да се доктор Лазић није упокојио, није умро него је погинуо као херој, од „метка“ који се зове вирус корона.

- Ни након рата није желио да напусти своје народ. Остао је уз њих и у најтежим тренуцима пандемије, лијечећи обољеле и свјесно ризикујући сопствени живот - рекао је он.

Према његовим ријечима, Српска Илиџа никада неће заборавити шта је доктор Лаза учинио за њу.

- Данас се налазимо на шеталишту које носи његово име, гдје је постављена и његова статуа, као трајни подсјетник на његово дјело. Поносни смо што смо дали допринос и у снимању документарног филма о овом великом човјеку - рекао је он.

Фото: katera.news

Момир Илић из Српске гарде Илиџа посвједочио је да је био први пацијент др Лазића у ратној болници "Жица", те да је своје рањенике обилазио и по ноћи и по дану.

- То је човјек за којег немам довољно ријечи. Био је скроман, а себе је давао несебично. Био је уз нас као отац. Док сам живим никада га нећу заборавити - рекао је Илић.

Др Миодраг Лазић је био чувени српски хирург који је ратне године провео у Републици Српској, а највећи дио у илиџанској болници “Жица”.

Илиџанци, који су заувијек захвални др Миодрагу Лазићу на његовој пожртвованости и храбрости, не дозвољавају да изблиједи сјећање на овог великог хуманисту.

Након што је 14. априла 2020. године стигла тужна вијест да је др Лазић преминуо, начелник Маринко Божовић предложио је да главно шеталиште у Источној Илиџи понесе име чувеног др Лазе.

На рођендан Републике Српске, 9. јануара 2024. године, на шеталишту је постављен споменик др Миодрагу Лазићу, као вјечан подсјетник на херојство једног човјека.