Литар бензина на бензинским пумпама у Републици Српској коштао би око 2,38 КМ, а дизела око 2,70 КМ, када би биле укинуте акцизе на нафтне деривате у малопродаји.

Посланици Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ усвојили су, по хитном поступку, Приједлог закона о измјенама Закона о акцизама у БиХ којим се привремено укидају акцизе на нафтне деривате на период од шест мјесеци уз могућност продужења на још три мјесеца. Приједлог су упутили посланици СДП.

Привредници у Републици Српској очекују да ће и други дом Парламентарне скупштине БиХ, Дом народа, хитно потврдити овај закон због растерећења у пословању.

Акциза на дизел је 0,30 КМ, док на бензин износи 0,35 и 0,40 КМ, плус порез на додату вриједност.

Састанак

Цијена дизела у Републици Српској јуче је прешла три марке и коштао је 3,09 КМ, док је просјечна цијена бензина око 2,78 КМ.

– Привредници Српске су прошле седмице имали састанак с премијером Радованом Вишковићем на којем смо указали на потешкоће у пословању због раста цијена репроматеријала, набавних цијена свих производа, прије свега горива. Управо цијена горива утиче директно и индиректно на укупне трошкове пословања привреде због чега је предложено да држава интервенише у дијелу у којем може – каже за Српскаинфо Владимир Благојевић, портпарол Привредне коморе Републике Српске.

 А држава једино може, како каже, да утиче на намете које је увела на нафтне деривате.

Премијер Републике Српске, Радован Вишковић, поручио је да је Српска спремна да на нивоу БиХ буду суспендоване акцизе на нафту и нафтне деривате од 30 и 40 фенинга по литру с циљем смањења и заустављања раста цијена ове робе.

– Влада Републике Српске ће помоћи привредницима и зато предузимамо све потребне мјере. Заједнички морамо рјешавати проблеме који су изазвани због сукоба у Украјини – рекао је Вишковић након састанка с привредницима из Српске.

Превентивне мјере

Управо су цијене нафтних деривата тема разговора ентитетских премијера Радована Вишковића и Фадила Новалића са предсједавајућим Савјета министара БиХ, Зораном Тегелетијом.

Саша Магазиновић, посланик СДП, на чију иницијативу је у Представничком дому усвојен Приједлог закона о измјенама Закона о акцизама, истакао је да је акциза могла бити пуно мања и током иницијалног доношења овог закона. Висина акциза одређена је Законом који је усвојен у децембру 2017. године, а у примјени је од 1. јануара 2018. године.

 У региону и свијету сви доносе неке мјере с обзиром на рекордне цијене нафте. Морамо у ово тешко вријеме бити солидарни јер сви буџети у овој земљи биљеже рекордни износ. Политичари се хвале да имају никада већи буџет – рекао је Магазиновић.

Његово мишљење је да се овом мјером могу умањити ефекти глобалне кризе, истичући да треба апеловати и на ентитетске владе које имају више механизама да дјелују.

Очекивања грађана

Посланик ПДП, Бранислав Бореновић, сматра да вријеме које предстоји поставља обавезе, изразивши наду да би ускоро и Дом народа могао да омогући укидање и елиминисање акциза.

– То од нас очекују грађани – категоричан је Бореновић.

Представнички дом је на приједлог посланика Мирка Шаровића усвојио Приједлог Закона о порезу на додату вриједност, који подразумијева смањење стопе ПДВ на пет одсто на храну и лијекове, а повећање на 22 одсто на луксузне производе. У БиХ је јединствена стопа ПДВ од 17 одсто.

Да би ове стопе ступиле на снагу, такође је потребно да буду усвојене и у Дому народа.

Посланици СДС предложили су да се по сниженој стопи ПДВ од пет одсто опорезује промет добара и услуга и увоз добара, и то лијекова, брашна, хљеба добијеног од свих врста брашна, млијеко и млијечни производи, јестива уља, јестиве масноће животињског и биљног поријекла, со, шећер и хомогенизована дјечја храна.

С друге стране, овим законом предвиђено је да се по вишој стопи ПДВ од 22 одсто опорезују висококвалитетна вина и алкохолна пића, висококвалитетне цигаре и цигарилоси, луксузни парфеми, одјећа и обућа од крзна, накит и сродни производи, сатови, врхунски електрични или оптички апарати, луксузна возила, умјетничка дјела и оружје.

У образложењу закона се наводи да њихове анализе показују како ће доћи до пада прихода од око 130 милиона КМ смањењем пореске стопе, уз претпоставку да основица буде иста.