Малина је живо биће, исто као човјек коме мораш посветити пажњу. Што већа пажња, већи су и приноси, једноставан је рецепт Његослава Радовића за успјешну производњу.
Фочански малинари, они ријетки који нису почупали засаде, након неколико година пословања на граници рентабилности и испод те границе, прошле године коначно су дочекали добру откупну цијену, а очекивања су да ће ове године бити и боље.
Четрдесетседмогодишњи Његослав Радовић из Брода на Дрини, чији се малињак од четири дулума налази у десетак километара удаљеном селу Белени, седам година бави се узгојем органске малине, која је у просјеку, наводи он, за марку и по, па и до двије, скупља од неорганске.
Прошле године, са општинским, републичким и другим подстицајима, своју органску малину наплатио је близу девет марака по килограму, само што су приноси подбацили због екстремно врућег љета.
Ове године, очекује много бољи род, а све су прилике да ће и цијена бити већа.
Радовић прича да је прије седам година одлучио да подигне засад малина и све је самостално финансирао, јер није вјеровао у квалитет садница које су се добијале донацијама, што се, како истиче, показало сасвим исправно.
У почетку је све радио без помоћи и савјета агронома примјењујући знања која је налазио на интернету, и имао је, каже, солидне приносе, да би се потом укључио у програм органске производње фочанске фирме "Болетус", која му је обезбиједила стручну подршку, што је, како истиче, препородило његову малину.
- Они су ми почели давати савјете како треба малину узгајати, шта све треба примјењивати у органској производњи да би малина била добра, а истовремено да се не угрози органска производња. Како сам почео примјењивати препарате које су ми препоручили - малина се препородила - истиче Радовић.
Овај вриједни малинар присјећа да је у првој родној години његовог малињака цијена малине била 1,70 КМ, што није могло да покрије основне трошкове, након чега су многи произвођачи у Фочи уништили своје малињаке.
Он наводи да је након експанзије подизања малињака, када су се у Фочи многи одлучили за ову производњу, брзо дошло велико разочарање.
Према његовој процјени, више од половине засада на подручју општине Фоча, можда чак и 70 одсто, уништено је због ниских цијена.
- И ја сам тада размишљао да ли да уништим, међутим, уложио сам много труда у малињак и било ми је жао да га се одрекнем, тако да сам наставио да улажем и радим, рачунајући да ће доћи боље вријеме, што се испоставило сасвим исправним. Малина сада добија веома добру цијену и могу се остварити добри приходи. У то вријеме сам се савјетовао са искусним малинарима и они су ми рекли да наиђе тај период од неколико година које су лоше, а исто тако наиђе период добрих година, тако да се исплати - наводи Радовић.
Фото: srna.rs
Са четири дулума под малинама, колико он има, уколико се примјењује овај вид узгоја, и просјечним приносима од 1.200 до 1.300 килограма по дулуму, једна четврочлана породица, сматра Радовић, може веома солидно да живи.
Органска производња подразумијева строгу забрану пестицида, док су дозвољени препрети на органској бази, који немају каренцу и ријеч је углавном о прихрани преко листа, фолијарног, ђубривима, која се добијају прерадом стајњака.
Веома је важан избор стајњака, а Радовић сваког прољећа нахрани малињак са 20 до 30 тона овчијег ђубрива.
- Уз препоруку агронома, од ове године овчије ђубриво растапам у кацама и тиме заљевам саднице. То је такозвана осока, која има изузетан ефекат у производњи малине - наводи Радовић.
Он напомиње да је малина веома захтјевна биљка.
- То је живо биће, исто као човјек коме мораш посветити пажњу. Што већа пажња, већи су и приноси - једноставан је Радовићев рецепт за успјешну производњу.
Одабир ластара, њихово везивање и одстрањивање вишка, ђубрење, заоравање стајњака, фрезање, окопавање и то два пута годишње, заламање младих ластара и наравно берба, послови су који захтијевају присуство у малињаку од марта до октобра.
У породици Радовић сви чланови су ангажовани на овим пословима, па Његослав има велику подршку од супруге Љиљане, мајке Стоје и синова Бојана и Немање, а при обимнијим радовима ангажују и сезонске раднике.
Од малинара се неријетко може чути да им је проблем да нађу радну снагу, док код Радовића то није случај.
Прошле године цијена бербе у његовом малињаку била је марку по килограму, а ове године је, пошто је, објашњава он, све поскупјело, повећао на 1,50 КМ, уз обезбијеђену храну и превоз.
- Немам проблем са радном снагом, сваке године имам исту екипу, исте жене које беру и ево и ове године сам их прозвао телефоном, ниједна није одсутала, свака хоће да бере. Радну снагу треба платити, свачији рад треба цијенити, треба наградити. Ја ове године плаћам бербу по килограму 1,50 КМ, што мислим да је коректна цијена и свака жена која буде брала код мене, а бере се од пет ујутро до два послијеподне, дневно може зарадити од 50 до 70 марака, па чак и више - каже Радовић.
Овај вриједни малинар као полицајац ради у Полицијској управи Фоча, а када дође берба малине обавезно узима годишњи одмор и каже да у малињак први улази, а задњи излази.
Прошле године принос је преполовљен због велике суше, а ове године малињак је тренутно у одличном стању и требало би да се врати на нормалан принос, а берба ће почети за који дан.
Радовић је кооперант предузећа "Болетус", са којим, истиче, има одличну сарадњу, па му је омогућено да током године узме на вересију све потребне препарате за производњу, а рачуни се равнају приликом наплате малине.
Са свим подстицајима, обична малина се прошле године плаћала око седам марака, а органска близу девет, наводи Радовић и додаје да очекује да ће ове године, имајући у виду стање на свјетском тржишту и општа поскупљења, укупна цијена бити већа од десет марака.
Свима који имају услове за ову производњу Радовић савјетује да подигну малињак и да ће временом, уз доста рада и труда, а поготово стрпљења, доћи и заслужена награда.
Радовић је прије рата живио у Сарајеву, а након рата населио се у предграђу Фоче и каже да се није покајао и да би поново исто урадио.
Аутор: Александра Јанковић
