Депопулација, односно опадање броја становника, што због негативног природног прираштаја што због миграција, старења становништва, те раст броја пензионера брже од броја запослених, негативно ће се одразити на пензиони систем Републике Српске и то у скоријој будућности.

Већ сада одређене пројекције показују да ће за само три године у Републици Српској бити око 285.000 пензионера, а 270.000 запослених.

Наш пензиони систем почива на међугенерацијској солидарости због чега је сасвим оправдано питање какве ће бити пензије у неком средњорочном периоду.

Нарочито ако сада пензија у Републици Српској не покрива ни пола плате, а запослен је рекордан број радника који уплаћују доприоносе.

– Како ће изгледати пензије за 20 година? Мислим да ће се тада постављати питање на коју пензију мислите, јер неће бити пистутна пензија само из првог стуба, фонда ПИО, већ ће сигурно постојати више различитих извора пензијског дохотка за поједнице. Зато ће сваки одговоран појединац морати да своју пензију очекује из више од једног извора уколико жели да му старост буде, ако не лагодна онда бар достојанстевна – оцјењује за Српскаинфо Гордана Дробњак, извршна директорка Друштва за управљање Европским добровољним пензијским фондом.

Пензије које се исплаћују на принципу међугенерацијске солидарности ће, како каже, постојати и даље.

– Само ће, како му и само име каже, зависити од сљедеће генерације, прије свега од броја становника. Број будућих радника који ће плаћати доприносе кроз рад за ПИО, или трошити новац па пунити буџет ПДВ-ом, неће бити довољно да поднесу све старију популацију – истиче Дробњак.

Република Српска је, како каже, већ направила значајне искораке у прављењу амбијента и стимулисању оних коју су спремни да штеде за своју пензију додатно.

– То је омогућено тако што сада можете да штедите себи за ту пензију, а не да стичете право на исплату пензије као што је случај са пензијом  из првог стуба, из Фонда ПИО – објашњава она.

Ријеч је о Европском добровољном фонду и који су основали Пензијски резервни фонд РС (ПРЕФ), Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) и Скупна покојнинска дружба из Љубљане, а оснивање су подржале и институције Српске. Већина корисника Фонду је приступила преко послодавца.

Колико је важна и колико ће све важнија бити појединачна штедња за “старе дане”, показују и подаци из публикације “Анализа и пројекције тржишта рада у Републици Српској”. Аутор је Стево Пуцар, професор на Економском факултету Бањалука. Анализу је урадио за потребе Уније удружења послодаваца РС.

У пет година, од 2018. до 2022. године, број радно способних становника, биће смањен за 45.000 људи, са 838.000 на 793.000. То значи да ће се радно способно становништво смањити за 5,3 одсто.

На све то, до краја 2022. број дјеце до 15 година биће мањи за око 35.000, а главни разлог је негативан природан прираштај.

– Смањење бројности радне снаге и старење становника представља значајан проблем за одрживост пензионог система у будућности. Све то заједно представља оганичавајући фактор привредног раста и развоја у Републици Српској – упозорава професор Пуцар у анализи.

Радићемо све дуже

Просјечна старост становника у Републици Српској износи 43 године. Младих до 14 година старости је 13,4 одсто, док је старијих од 65 година 19,5 одсто у укупној популацији.

Највећи број становника у Српској има између 50 и 60 година. За замену генерације недостаје око 7.000 дјеце.

– Лично очекујем и да ће се, у складу са промјенама очекиваног животног вјека, свакако помјерати и граница одласка у пензију. Пошто је већ сада присутан концепт цијеложивотног учења као нешто што је потребно, вјерујем да ће такав концепт у наредним деценијама резултирати и концептом целоживотног рада, бар за оне професије за које то буде физички  могуће. Другим ријечима, не очекујем да ће се завјеса потпуно спустити за оне који буду тада имали 65, или врло вјероватније 67 или чак 70 година, која већ буде законска граница за одлазак у пензију – оцјењује Гордана Дробњак.

Августовску пензију из Фонда ПИО добило је 265.449 пензионера за шта је било потребно готово 93 милиона КМ. Просјечна пензија је 381 КМ што је око 42 одсто од просјечне плате. Онај ко је радио пуни стаж, 40 година, има пензију од само 559,3 КМ.