Одјељење неурологије Болнице „Србија“ обиљежило је Свјетски дан епилепсије - 26. март у знаку љубичасте боје, ношењем машница и декорацијом љубичастим балонима, симболично, пружајући подршку особама које живе с епилепсијом.

Како су навели из ове болнице, на овај начин указано је на важност разумијевања, подршке и уклањања предрасуда према обољелима.

- „Љубичасти дан“, када се ношењем љубичасте боје пружа подршка обољелима широм свијета, обиљежава се 26. марта. Овај дан симболизује борбу против стигме и поруку да особе са епилепсијом нису саме и да могу живјети испуњен и квалитетан живот уз адекватну подршку – саопштили су из Болнице.

Др Весна Арсић Пејић, специјалиста неурологије Болнице „Србија“ истакла је да су подршка, разумијевање и прихватање особа које живе са епилепсијом од изузетне су важности за њихов квалитет живота.

- Неопходно је смањити стигматизацију и омогућити обољелима да функционишу равноправно у друштву, у школи, на послу и у свакодневним активностима - поручила је она, истичу из Болнице „Србија“.

Др Арсић Пејић је истакла да у Републици Српској око 6.000 људи болује од епилепсије, хроничног неуролошког обољења које се карактерише понављањем епилептичних напада, усљед појачане електричне активности у мозгу.

Како истиче, важно је нагласити да један напад не значи нужно епилепсију и да се дијагноза поставља тек након два или више непровоцираних напада.

- Напади могу бити фокални са блажим симптомима попут необичних осјећаја, мириса или промјена понашања и генерализовани са губитком свијести и грчевима цијелог тијела. Узроци могу бити различити, попут генетских фактора, повреде мозга, тумора, можданих удара, инфекција, метаболичких поремећаја или злоупотребе алкохола и наркотика - нагласила је др Арсић Пејић, те додала да се дијагноза поставља на основу анамнезе и неуролошког прегледа, ЕЕГ снимања ЦТ или МРИ мозга, лабораторијских анализа.

Према њеним ријечима, лијечење се најчешће заснива на лијековима антиепилептицима, који код око 70% пацијената успјешно контролишу нападе. Код пацијената код којих терапија не даје резултате, истиче, могуће су и хируршке или неуростимулационе методе лијечења.

Она каже да је од изузетне важности када се пружа прва помоћ код епилептичног напада јесте остати смирен и заштитити особу од повреда, не стављати ништа у уста и не покушавати 'извлачити језик'.

Након напада особу је потребно окренути на бок, позвати хитну помоћ ако напад траје дуже или се понавља.

- Поред медицинске терапије, важну улогу имају и психолошка подршка, разговор, смањење стреса и јачање самопоуздања, јер се особе са епилепсијом често суочавају са страхом, несигурношћу и друштвеном изолацијом - истакла је др Арсић Пејић.