Рад у служби хитне медицинске помоћи је врло тежак, а ако на то додамо и лош положај здравственог радника и ниске плате, недостатак бенефицираног стажа, имамо довољно разлога да кажемо да љекарима и уопште здравственим радницима није лако.

Руководилац Хитне помоћи при Дому здравља „Пале“ др Предраг Благојевић, специјалиста ургентне медицине, каже у разговору за портал Катера да је паљанска Хитна помоћ за посао љекара међу три најтеже у Републици Српској.

Благојевић појашњава да је то због велике разуђености и велике популације, како општине Пале, тако и територије општине Источни Стари Град, коју такође покривају, те и великом удаљеношћу од болнице у Касиндолу.

- Прилично смо разуђена општина, имамо 23.000 становника, до пет хиљада студената и око 7.000 туриста у току сезоне, плус дијаспора. Затим, имамо двије веома фреквентне саобраћајнице, а то је пут до Лапишнице и до Подроманије, који се слободно могу назвати „пут смрти“. На потезу Лапишница – Подроманија годишње смртно страда 10 људи – каже др Благојевић.

Доктор Благојевић истиче да санитет Хитне помоћи Пале излази на позив грађана до Романије, до границе са Кантоном Сарајево, укључујући и читаву Јахорину, Требевић до репетитора и територију општине Пале до Праче у ФБиХ.

Територију општине Источни Стари Град Хитна помоћ Пале покрива због њиховог недостатка службе хитне медицинске помоћи и санитета, тако да то ствара и додатне проблеме, гдје санитет прелази и по 50 километара у оба смјера, не рачунајући додатни пут до болнице у Источном Сарајеву, у случају хитног превоза пацијента на болничко збрињавање.

- Када се ради о историјату Хитне помоћи Пале, она заправо почиње тек од 2009. године, након што сам ја положио специјалистичке студије из ургентне медицине у Београду. Хитна као таква није постојала, покривали су је љекари из тадашње опште, а садашње породичне медицине, која је уведена 2008. године – каже др Благојевић.

Он каже да су од 2009. године почели да конципирају хитну према европским препорукама, међутим то иде тешко, првенствено из разлога што су Република Српска и БиХ врло непривлачне за младе љекаре.

- Љекар који жели да има добру специјализацију настоји да ради у добром центру, а у Републици Српској то је, и то само можда, Бањалука, док у ФБиХ су то можда Сарајево, Тузла и Мостар. И док је Бањалука од рата па на овамо профитирала, ови центри у ФБиХ губе ресурсе и нису ни приближни оним центрима из 1991. године – каже др Благојевић.

Хитна помоћ Пале

Што се тиче кадра у Хитној помоћи Дома здравља „Пале“ он није нимало охрабрујући. Тренутно редовни љекари у паљанској Хитној помоћи су др Предраг Благојевић и др Горан Мачар, док остале дежуре „покривају“ љекари из породичне медицине.

Доктор Благојевић истиче да тренутно у Хитној помоћи Пале раде два љекара и осам сестара, те додаје да се кадар троши и да здравствени радници одлазе зато што је ово веома захтјеван посао. 

- Морам да напоменем, да смо ми у протеклим годинама изгубили много наших колега, љекара који су преминули и нико их се није сјетио, да им ода признање за све што су урадили. Недавно је преминула наша колегиница др Бранка Попара-Тодоровић, изврстан кардиолог и диван колега. Исто тако, преминули су, а да пензију нису дочекали, моје колеге возач санитета Рајко Бабић, двије медицинске сестре Зора Симатовић и Блаженка Гачанин, и чак три љекара, доктори Слободан Букарац, Божо Короман и Огњен Марковић – каже др Благојевић.

Он каже да су ти љекари умрли, а да се нико није запитао како им је било и колико је њихов посао био тежак.

- Такође, желим да нагласим да љекари из породичне медицине који „покривају“ смјене у хитној служби већ шест година не раде ноћне смјене. Ја сам за протеклих шест година имао око 450 ноћних дежура, због недостатка кадра – каже др Благојевић.

Упркос два, релативно нова санитета, стара неколико година, у Хитној помоћи и Дому здравља „Пале“ и даље користе и старе санитете, донације Норвешке и Јапана, старе више од 20 година.

- Немамо алтернативу, користимо и њих и ова два новија санитета. Општина је 2012. обећала да ће нам купити санитет, па је на крају Дом здравља дао половину новца за овај „фиат“, а 2017. године нам је Влада Републике Српска донирала „рено“ – каже др Благојевић и додаје да Дом здравља за кућне посјете и интервенције користи и „поло“ стар 18 година.

Пандемија вируса корона донијела је велике проблеме и отежала рад, али и угрозила здравље медицинских радника широм свијета, па тако и у овој здравственој установи. 

Међутим, доктор Благојевић поносно каже да његове колеге и он нису посустали пред пандемијом, те додаје да је врло поносан на медицинске раднике и љекаре, који никад током пандемије нису закључали врата Хитне помоћи и одбили да пацијентима пруже помоћ, те додаје да је таквих здравствених установа у окружењу било.

- За разлику од осталих, ми никад нисмо закључавали пацијентима да не могу ући. Све вријеме смо радили и најпоноснији сам на своје особље, сестре, љекаре и возаче, јер нико није рекао „нећу“ и „не смијем“. По статистици у Палама имамо 1.000 обољелих, а реално имамо преко 5.000 који су преболовали или болују од корона вируса – каже др Благојевић.

Додаје да су од медицинских радника Хитне помоћи Пале оба љекара имала вирус корона, као и три техничара и два возача санитета, али упркос томе, нико није посустао, него се изборио и наставио да ради свој посао.

- Са овим се суочаваш једном у 100 година, ово је као ратно стање, траје годину дана. Уз све ове епидемије, када многи нису обраћали пажњу, ми смо у Палама имали огромну епидемију морбила и паротитиса (заушњаци прим.аут.), која је нашу општину од свих у Српској највише погодила. И то је прешло преко нас и то смо превазишли – истиче др Благојевић.

Ординација за преглед

Он каже да је велика предност Дома здравља „Пале“, односно Хитне помоћи то што пацијенти у овој здравственој установи имају све „на дохват руке“, од лабораторије до ренген апарата и ултразвучне ординације.

- Ми овдје радимо оно што ради секундарни ниво. Имате примјер Дома здравља Фоча, који рецимо уопште немају ренген апарат, него све пацијенте шаљу у болницу и болница слика. Нама је теже и из разлога што смо ми уз породичну медицину, па све што они не могу да заврше, пошаљу нама у хитну – истиче др Благојевић.

Наглашава да љекари и сестре у хитној на дневном нивоу приме око 40 пацијената, а некада су биљежили и бројке од 15.000 прегледа за годину дана.

- Ако тај број помножимо са 30 КМ то је 450.000 КМ, а нама ФЗО признаје само 320.000 КМ. Годишње имамо 11.000 услуга у хитној, а то су инфузије, инјекције, ЕКГ снимање, мјерење шећера у крви и ми реално зарадимо преко 600.000 КМ и све то иде на Дом здравља, који нама то касније распоређује – каже др Благојевић.

Он истиче да локалне самоуправе у цијелој Републици Српској, па и код нас, не обраћају довољно пажње на потребе здравствених установа. Каже да ова здравствена установа не добија ни пола одсто буџета општине.

- Ако је буџет општине рецимо 10 милиона КМ, ми бисмо за пола одсто буџета требали добити 50.000 КМ годишње, а ниједна здравствена установа то не добија, па ни ми. Требало би да обавезна ставка у буџету општине буде финансирање здравствене заштите – каже др Благојевић.

Каже да не спори да и болнице требају да добију помоћ, у овом случају Болница „Србија“, али додаје да су болнице секундарни ниво здравствене заштите, којима помаже Влада Републике Српске, док локалне заједнице би требало да помажу примарни ниво, односно домове здравља.

- Што се тиче наше сарадње са Болницом „Србија“, могу слободно да кажем да је болница подбацила у лијечењу пацијената, немају довољно кадра, враћају нам пацијенте, два пацијента су нам умрла у санитету на путу до болнице током пандемије вируса корона, и то не због нас и не нашом кривицом – наглашава др Благојевић.

Доктор Благојевић истиче да су, нажалост, присиљени радити и са пацијентима, који искориштавају добру вољу љекара и медицинских радника у хитној служби, те за најбезазленије проблеме долазе у Хитну помоћ, умјесто код породичног љекара.

- Према свјетским стандардима у хитним службама око 20 до 25 одсто су прави, хитни случајеви код пацијената, све остало су углавном лакши случајеви са чим љекари не могу да се изборе и не могу да одбију људе, зато што пацијенти желе што прије да заврше преглед – каже Он.

Један од недостатака код бољег функционисања хитне медицинске помоћи у читавој Републици Српској, па и код нас, је тај „други љекар“, односно проблем недостатка више љекара током једне смјене, како би рецимо један од њих могао изаћи на интервенцију са екипом, док би други остао у дежури.

- Дешавало се да изађем на интервенцију, оставим им телефон овдје, прекрстим се и одем на терен, па шта Бог да...Читаоци портала требају да знају да је врло неатрактивно љекарима радити у нашој земљи и свако ко заврши факултет у Србији, па и чак у Фочи или Сарајеву, гледа да одради специјализацију и да оде – истиче др Благојевић.

Осим наведених недостатака, проблема са кадром тренутно и тиме што покривају велико подручје, а раде за не тако велике плате, медицински радници Хитне помоћи Пале бар немају проблема кад се тиче техничке опремљености.

Стари возни парк се и даље користи

- Технички смо добро опремљени, имамо два ЕКГ апарата, три дефибрилатора, један АЕД дефибрилатор за лаике, преоносиви, који нам је донирао град Источно Сарајево и што се тога тиче имамо добре, нове апарате – истиче др Благојевић.

Кроз посљедњи пројекат реконструкције зграде Дома здравља, то јесте, утопљавања,  побољшани су услови за рад, замијењена је столарија, кровни покривач и то су важне ствари, такође, за несметано функционисање и рад здравствених радника ове установе. 

Дом здравља Пале је здравствени центар примарне здравствене заштите у Републици Српској, по организационој и кадровској структури, мрежи објеката и опремљености.

Основан је 1976. године у новоизграђеном централном објекту са тада три подручне амбуланте, у Мокром, Подграбу и Прачи, са одговарајућом кадровском попуном. Данас овом дому здравља припадају амбуланте у Мокром и Подграбу. 

Директор Дома здравља „Пале“ је Иван Шарац. Доктор Предраг Благојевић је, поред управљања Хитном помоћи и помоћник директора за медицинска питања у Дому здравља „Пале“. 

Доктор Благојевић је рођен 1974. године у Сарајеву. Дипломирао је на Медицинском факултету у Крагујевцу. Специјализацију из ургентне медицине је положио у Београду. Отац троје дјеце, живи у Палама. 

Припремио и разговарао: Миљан Рашевић