Поводом Свјетског дана туберкулозе који се обиљежава сваке године 24. марта, др Анита Ковачевић, специјалиста пнеумофтизиологије- супспецијалиста медицинске онкологије у Болници Србија, навела је да је од изузетне важности на вријеме препознати симптоме и започети лијечење туберкулозе, која је, нажалост, и даље присутна.

Прошле године у Републици Српској је регистровано 111 новообољелих од туберкулозе, а Ковачевић је нагласила да је ова болница и настала на темељу потребе лијечења пацијената са туберкулозом, још прије више од сто година.

- Болест је позната под називом „сушица“ што одговара клиничком стању пацијента. Ово је болест која је раширена широм свијета и вијековима је представљала једну од водећих смртоносних заразних болести. Болест захвата најчешће плућа али и друге органе, кости, лимфне жлијезде, бубреге - навела је она.

Према њеним ријечима, симптоми обољелих од туберкулозе су кашаљ, губитак апетита и губитак на тјелесној тежини, понекад крв у испљувку, температура.

- Болест се преноси углавном капљичним путем, а дијагностикује радиографским промјена на плућима, бактериолошким прегледом испљувка у коме се нађу Кохови бацили, а некада је потребна и бронхолошка обрада пацијента да би се доказало да се ради о туберкулози – рекла је она.

Ona наводи да у неким породицама постоји предиспозиција за оболијевање од ове болести, a најчешће оболијевају људи са смањеним имунитетом, особе обољеле од дијабетеса, алкохоличари, али и особе обољеле од ХИВ-а.

- Лијечење туберкулозе траје дуго, најмање шест мјесеци и укључује употребу медикамената тј. туберкулостатика и хигијенско дијететски режим, што подразумијева боравак на свјежем ваздуху, шетње, правилна исхрана - појаснила је она.

Према њеним ријечима, највећи проблем у лијечењу ове болести данас јесу мултирезистентни облици туберкулозе, односно они који су неосјетљиви на лијекове, а овај облик представља дуго година водећи здравствени проблем нарочито у земљама са порастом ХИВ инфекције и удружености болести.

Ковачевићева је нагласила да и данас морамо мислити на ову болест, нарочито због слабости имунитета након прележане цовид инфекције и удружености са малигним обољењима чији је свакодневни пораст забрињавајући.

Она је додала и да смо у предности што можемо на вријеме открити ову болест ,па на вријеме и започети лијечење лијековима који су доступни.

- Наравно, идеално би било да се пронађу лијекови који би били ефикаснији и скратили период лијечења болести. По рођењу бебама се дају БЦГ вакцине које штите од тежих облика болести, од туберкулозног менингитиса и милијарне туберкулозе, али не искључују могућност оболијевања - истакла је Ковачевићева.

СЗО и даље упозорава на ову болест и тренд пораста након КОВИД пандемије. Више од 8 милиона људи је обољело од туберкулозе у свијету.

Прошле године умрло је око 1,23 милиона људи у свијету од тбц према извјештају СЗО, тако да се туберкулоза вратила на мјесто највећег свјетског убице након КОВИД 19 пандемије.

Смртност је већа код људи обољелих од ХИВ инфекције. Сматра се да постоји и већи број недијагностикованих новообољелих.