Њихова прича је започела давно, у јеку рата, али се завршила сасвим другачије.

Драгана Крављача и Љубиша Терзић су прије 30 година из ратног Сарајева пронашли уточиште у грчким хранитељским породицама.

Програм је трајао 18 година, обухватао школовање, љетовања и празнике и оставио неизбрисив траг у животима дјеце, али и домаћина.

Драгана је имала око 10 година када је почео рат.

- Падале су свуда око нас гранате и то је баш било тешко - каже Драгана, док је Љубиша тада био други разред основне школе.

Како даље наводи, Драгана у почетку није ни жељела да иде, па су је убјеђивали да ће јој бити лијепо са њеним друштвом и вршњацима. Ништа другачије није било ни Љубиши, који се сјећа и како је изгледало када су у Грчкој породице дошле по њих.

- Просторија је нека већа била гдје су сви ту дошли из аутобуса кад смо изашли и дошли су и узимале су нас те породице – рекао је.

Драгана и Љубиша су као дјеца избегла из Сарајева били у истом грчком граду, што су повезали тек годинама касније, када су се поново "срели" путем друштвене мреже Фејсбук.

Драгана је живјела и радила на релацији Швајцарска-Сарајево, док је Љубиша био у Београду. Он јој је послао захтјев за пријатељство, почели су да се дописују, а касније и отпочели везу на даљину, да би након годину дана одлучили да живе заједно.

Заједно са екипом "Хајде да се волимо", њих двоје су отишли у Грчку и посјетили хранитељске породице, а сусрет је био крајње емотиван. Помијешана осјећања среће и туге и сузе које нико од њих није могао да заустави.

На једном "мостићу љубави" дјеца су се пре 30 година окупљала и дружила, а данас је баш на том мјесту Љубиша запросио Драгану, која је наравно одмах пристала.

Њих двоје већ неколико година воде битку за потомство и прошли су пет вантелесних оплодњи, а екипа "Хајде да се волимо" им је поклонила ваучер којим ће имати прилику за нову шансу.