Предсједник Одбора дјеце/потомака погинулих и несталих бораца Републике Српске Драгана Кусмук подржала је Марију Појужину из Невесиња, дијете палог борца Војске Републике Српске, која је у оквиру обиљежавања крсне славе Борачке организације Републике Српске и сјећање на Митровданске битке, изашла на говорницу и одржала потресан говор о односу према дјеци погинулих бораца.
Саопштење Драгане Кусмук преносимо у цјелости.
- Марија Појужина из Невесиња храбро је стала за своја права испред свих присутних на обиљежавању и одавању почасти страдалима српским борцима у Митровданским биткама.
Марија је храбро и снажно рекла да је дијете погинулог борца, дијете свог оца, који јој недостаје.
Начелник општине Невесиње јој је рекао да није више дијете погинулог борца.
Желим да га питам да ли је он отац својој дјеци?! Ако ми дјеца погинулих бораца након 26. године више нисмо дјеца наших очева, погинулих бораца?!
Са Маријом се саосјећам, јер сам прошла трновит пут, пут чекања и ишчекивања да бих се запослила, а упорност и подршка пријатеља ми се исплатила и успјела сам.
И сама сам остала без оца и без његове љубави када сам имала само три године, јер је са 27 година отишао у борбу без повратка, а ја сам водила борбу да добијем посао и да остварим право за запошљавање као дијете погинулог борца. Знам да ми је отац био подршка са неба.
Има и начелника, градоначелника и директора који нас чују и разумију и хвала им.
Зар је толико тешко учинити услугу, помоћи и одужити се једном борцу који је дао свој живот за отаџбину, јер ју је животом бранио?!
Марија само жели посао који ће поштено да ради да би прехранила своју породицу.
Сви смо уз Марији и желимо само да радите онако како нам наша права говоре!
Има и других који чекају посао да би своју дјецу могли да прехране, школују, и да их уче да је њихов деда дао живот за Републику Српску у којој треба да остану да живе.
Само ми знамо како је одрастати без оца, удавати се, рађати дјецу, а немати оца да са њим подијелиш срећу и загрљај.
Зато не може нико рећи ни Марији ни неком другом да није дијете погинулог борца.
Сва дјеца погинулих бораца знају како је носити тугу читавог живота. Иако смо одрасли, породични људи, дјеца смо погинулих српских бораца, бораца Републике Српске и увијек ћемо бити.
Коментари 6
-
0°C 10.11.2025. 21:18
kakav olos zivi u ovoj zemlji i medju nama!!!!!!fuj (prvi komentari) -
Mamamia 10.11.2025. 19:29
Gdje je greška u komentaru? Jel bila zaposlena prije nego što je upala u državnu službu? Dosta je patetisanja. I moj otac je bio svih godina na prvoj liniji pa niko od nas djece nema nikakvo pravo, radimo kod privatnika i ne talasamo po portalima. -
Melina 10.11.2025. 16:07
Nije problem u djeci demobilisanih boraca, nego u ljudima koji su izgubili i trunku poštovanja prema onima koji su nosili rat na leđima. Sramotno je govoriti o “državnim jaslama” kad većina tih porodica jedva sastavlja kraj s krajem. Nisu oni krivi što živimo u zemlji u kojoj se poštenje i žrtva više ne cijene, a prazna priča i zloba se nagrađuju.
Teško je pogledati istini u oči – da živimo u društvu koje više cijeni zlurad komentar nego žrtvu, pošten rad ili bol koju drugi nose decenijama. Takvo razmišljanje je pravi razlog što ova država propada, ne borci ni njihova djeca.
A, Mamamia budi hrabra, pa stani iza svojih riječi imenom i prezimenom, da znamo bar ko lupeta. -
Melina 10.11.2025. 16:03
Nije problem u djeci demobilisanih boraca, nego u ljudima koji su izgubili i trunku poštovanja prema onima koji su nosili rat na leđima. Sramotno je govoriti o “državnim jaslama” kad većina tih porodica jedva sastavlja kraj s krajem. Nisu oni krivi što živimo u zemlji u kojoj se poštenje i žrtva više ne cijene, a prazna priča i zloba se nagrađuju.
Teško je pogledati istini u oči – da živimo u društvu koje više cijeni zlurad komentar nego žrtvu, pošten rad ili bol koju drugi nose decenijama. Takvo razmišljanje je pravi razlog što ova država propada, ne borci ni njihova djeca. Mamamia, kad si već tako hrabra da pišeš ove bljuvotine, imaj malo i dostojanstva, pa napiši puno ime i prezime. Fuj. -
Demobilisani borci 10.11.2025. 11:27
Da pricamo malo realno. Sta su dobila djeca demobilisanih boraca i invalida? 90%djece poginulih je itekako unovcilo svoje oceve. Bespaltno skolovanje, ljetovanja, posao, stanovi i kuce. Zivi im toliko ne bi mogli pruziti kao sto nisu ni nama ocevi koji su prezivjeli a obeljeli ili ostali bez posla. Ne moze se 30 godina poslije rata govoriti o djeci, o udovicama koje primaju penzije i invalidnine i nece nista da rade. Odreda se udale ponovo al izgleda da i dalje radjaju djecu poginulih boraca. Srasno! Nije ni cudo sto drzava propada! -
Mamamia 10.11.2025. 10:58
Bila si ti i prije zaposlena ali si čekala na dođeš na državne jasle
