Међународни дан жена обиљежава се широм свијета, сваке године 8. марта, а настао је као дан борбе жена за економску, политичку и социјалну равноправност.

Године 1912. су и жене у Француској затражиле право гласа, у које спада и право да буду изабране, а потом и жене у Низоземској, Шведској и годину дана касније и у Русији.  У Њемачкој је 1918. године први пут уведено право жена да гласају али и да буду изабране. То је био први велики успјех покрета жена у овој земљи.

Годину дана раније, 8. марта 1917, демонстрације за Дан жена у Петрограду биле су један од покретача руске револуције.

На Другој међународној конференцији жена у Москви 1921. одлучено је да се 8. март у цијелом свијету прогласи Међународним даном жена.

Притом, као и већина празника, и овај је подлегао комерцијализацији, па се на овај дан женама углавном поклања цвијеће, док се његова суштина потпуно заборавља – већина људи и не зна зашто се слави 8. март, не зна да овај дан слави борбу жена за равноправност, већ сматра да слави генерално женски род.

На овај дан подсјећа се на дугогодишњу борбу жена у којој су највећи успјеси били увођење осмосатног радног времена, уједначавање плата за мушкарце и жене, али и заштита мајки, те увођење породиљског одмора.