Тог 17. новембра 1989. зачула се сирена коју ниједна алексиначка породица није жељела да чује. Она с оближњег рудника.

Неки минут прије поднева, цијела екипа из сјеверне јаме, укупно њих 90, изгубило је своје животе, а са њима је запечаћена и историја дуга цијели вијек.

Прије 35 годинa догодила се највећа рудничка трагедија, и то најпрофитабилнијег рудника у Србији.

Док се ноћна смјена спремала за полазак, остављајући својим колегама рудник на чување, нису ни слутили да ће то бити посљедњи пут када ће их видјети.

Приликом уклањања једне од шина, ненамјерном грешком, изазван је пожар.

На дубини од 700 метара, мало је било вјероватно да би ико преживио. Ипак, окупљене породице које су одмах кренуле ка руднику, гајиле су и посљедњу наду.

Фото: rts.rs/muzej garavih senki

Нажалост, реалност је била мало другачија.

Свих 90 рудара који су се тог јутра нашли у сјеверној јами изгубило је живот.

Извлачење тијела трајало је скоро мјесец дана, а да трагедија буде још већа, неки су пронађени на свега 10 метара од протока свјежег ваздуха.

Тог дана, заједно са рударима, умро је и рудник. Иако је важио за један од најпрофитабилнијих и природно најбогатијих рудника, након трагедије наставак рада није био могућ.

Својевремено, радник у некадашњем руднику Љубиша Станојевић рекао је како је “рудник производио онолико колико сада производи њих девет заједно”.

Био је то посао који су сви вољели. С радошћу су долазили, и с радошћу одлазили до новог радног дана. Било је ту пријатеља различитих националности, а посао је био такав да се преносио с генерације на генерацију.

Након трагедије, велики број породица се одселио, а онај мали број који је остао свој посао пронашао је у оближњим рудницима Соко и Рембас.

У част и славу погинулим радницима снимљен је и филм “Музеј гаравих сенки” ауторке Наташе Мијушковић.

Прошле године Алексинац је погодила трагедија која је многе подсјетила на давну рану која још није зарасла, нити ће. Осам рудара погинуло је у руднику “Соко” у Алексинцу, а њих 20 је повријеђено.

Несрећа се догодила у четири сата ујутру када се дио рудника срушио, након чега је гас метан који је том приликом испуштен, довео до гушења рудара. Шесторица погинулих је из Алексинца, један из Врања и један из Соко Бање.

Најмлађи је имао само 31. годину а најстарији 59. Сви су за собом оставили издржавана лица, а 18-оро дјеце је преко ноћи остало без својих очева, преноси Блиц.