Укупна површина непокретности уписана на Митрополију црногорско-приморску, Српску православну црквену општину, манастир Острог, Епархију будимљанско-никшићку и друге епархије у Црној Гори је 11.246.673 метра квадратна, од чега 11.184.984 метра квадратна земљишта и 523 објекта, посљедњи су подаци црногорске Управе за некретнине од 2008. године.
На Епархију милешевску уписани су црква Свете Петке, манастир Светог Николаја, храм Светог Прокопија и Светог Василија Острошког.
На Епархију будимљанско-никшићку уписан је манастир Ђурђеви ступови, а дио некретнина води се и на Београдску патријаршију – помоћне зграде од око 54 метра кавдратна и двориште од 414 метара квадратних у Бару.
Закон о слободи вјероисповијести у Црној Гори ступио је на снагу прије два дана, али још није јасно када и како ће надлежни државни органи затражити провјеру власништва имовине Митрополије црногорско-приморске, што је најспорнији дио.
Закон прописује да би прва на потезу требало да буде Управа за имовину, која располаже и газдује државним некретнинама. Она треба да се обрати државном катастру – односно органу који уписује и има евиденцију о некретнинама.
У Митрополији црногорско-приморској нису заинтересовани за начин примјене Закона и наводе да их једино занима његово повлачење.
Митрополија је најавила иницијативу за оцјену уставности Закона, али још није поднесена.
Закон о слободи вјероисповијести предвиђа да држава постаје власник свих вјерских објеката изграђених до децембра 1918. године уколико се не утврди да је нека од вјерских заједница стварни власник.
Усвајање тог закона наишло је на отпор вјерника СПЦ у Црној Гори због чега су организовани масовни протести широм земље, као и у појединим градовима у Републици Српској и Србији.
