Српска православна црква и њени вјерници данас обиљежавају Марковдан, празник посвећен светом апостолу и јеванђелисти Марку, једном од првих Христових ученика и аутору једног од четири Јеванђеља.
Свети Марко је био Јеврејин, из племена Левијева. Уврштен у 70 светих апостола Христових. Прво је пратио Светог Петра који га је и поставио за епископа.
На молбу римских хришћана, Свети апостол Марко написао је Јеванђеље, које је лично Свети Петар прегледао и потврдио као истинито.
Овај апостол проповиједао је Христову вјеру у Аквилеју и Египту, саградио многе цркве и постављао свештенике.
Светитељ је чинио је многа чудеса, па многи тада повјероваше у Исуса Христа и крстише се. Наставио је пут у Александрију, где је многе превео у хришћанство, због чега га бацише у тамницу. У тренутку његовог погубљења, небо се отворило и догодио се јак земљотрес.
Његове свете мошти у 9. вијеку, пренесене су у Венецију, гдје су прво покопане у дуждевој капели, а потом у 11. вијеку у нову, сада широм свијета познату Цркву Светог Марка.
Овај празник традиционално се прославља 8. маја према јулијанском календару, а у многим крајевима прати га богата народна традиција и обичаји.
Према народном вјеровању, на овај дан се избјегавају сви пољски радови. Не ваља на овај дан ни спавати, да се не би спавало преко цијеле године.
Такође према вјеровањима, вријеме на Марковдан може наговијестити какво ће бити прољеће и предстојећа љетина.
