Највећа јавна и већински државна предузећа у Републици Српској више нису у стању ни да плаћају пореске обавезе. Због нестручног страначког управљања, вишка радника и пандемије дошла су у ситуацију да Пореској управи дугују 28,8 милиона марака. Убједљиво највећи дужник су „Шуме Српске“ са чак 14 милиона КМ дуга, сазнаје портал Capital.

Милионски дуг за порезе и доприносе на крају јануара имале су и „Поште Српске“, али и предузећа из система „Електропривреде РС“.

За порезе и доприносе „Поште“ дугују 2,23 милиона КМ, док је „Електро-Бијељина“ са 2,41 милион КМ највећи дужник међу зависним предузећима ЕРС.

Бањалучка „Електрокрајина“ дугује 2,28 милиона КМ, а слиједи Рудник и термоелектрана „Угљевик“ са 1,08 милион КМ.

Дуговања „Електро-Херцеговине“ премашују 661 хиљаду КМ, Рудника и термоелектране „Гацко“ 460 хиљада КМ, док „Хидроелектране на Дрини“ дугују 360 хиљада, а „Хидроелектране на Требишњици“ 300 хиљада КМ.

Ништа боља ситуација није ни у акционарским предузећима у којима је РС већински власник.

Тако „Крајина осигурање“, чији је највећи појединачни акционар Инвестиционо – развојна банка РС“, дугује 1,23 милиона КМ, а његово повезано лице „Крајина Крос“ 622.531 КМ.

„Хемијска прерада кукуруза“ из Козарске Дубице, у којој је у септембру прошле године отворен стечај, дугује 2,35 милиона КМ, а пореске обавезе бањалучког „Космоса“ износе близу 900.000 КМ.

Познато је да су  здравствене установе највећи порески дужници у Републици Српској,а листу предводи "Универзитетски  клинички центар РС"  чији је дуг за само мјесец дана повећан за девет милиона КМ  и на крају јануара износио је 89 милиона КМ. "Болница Источно Сарајево" дугује  44,8 милиона КМ, а слиједи болница  "Свети Апостол Лука"  из Добоја  са 39,6 милиона КМ.

Неизмирене порезе има и Национални парк „Сутјеска“ који дугује 103.920 КМ.

Економски аналитичар Зоран Павловић каже за Цапитал да су оволике обавезе плод комфора који директори осјећају јер не подлијежу никаквим контролама нити санкцијама због лошег пословања и стварања милионских обавеза.

-Механизам који је успостављен, а који Влада није санкционисала, је да се, када у каси нема новца за измирење обавеза, дозвољава уплата личних доходака без доприноса. То је кренуло са здравственим установама, а затим су и директори јавних предузећа препознали могућност да се задужују тако што не плаћају обавезе. Влада је раније најављивала да ће оне који послују са губицима санкционисати отказом, али се то никада није десило, а пракса са гомилањем обавеза и губитака се наставила-  казао је Павловић.