Посљедице дугорочне изложености загађењу ваздуха огледају се у повећању броја обољелих кардиоваскуларних, респираторних и малигних обољења, а нарочито код пушача, рекли су Срни у Институту за јавно здравство Републике Српске.

Из Института наводе да се краткорочна изложеност, у зависности од концентрације загађујућих материја, најчешће манифестује повећањем броја акутних респираторних инфекција, учесталим главобољама и погоршањем постојећих хроничних обољења.

Из ове установе указују да интервенције на унапређењу квалитета ваздуха захтијевају мултидисциплинаран и мултисекторски приступ.

Из Института савјетују да осјетљиве групе становника које чине дјеца, труднице, старије особе и хронични болесници треба да избјегавају напорне физичке активности на отвореном и скрате боравак напољу.

Према извјештајима Републичког хидрометеоролошког завода, у Бањалуци се у зимском периоду биљежи повећање концентрације суспендованих честица ПМ10 и ПМ2, што указује на то да је највећи узрочник емисија из кућних ложишта и саобраћаја.

Зими је забиљежен и пораст концентрације сумпор-диоксида, који углавном настаје сагоријевањем фосилних горива, нарочито угља за потребе кућног гријања, индустрије и производње електричне енергије.