Загађење ваздуха постаје све израженији проблем који директно утиче на здравље грађана и квалитет живота, посебно током зимских мјесеци. Густ смог, смањена видљивост и непријатан мирис у ваздуху за многе су постали свакодневица, док мјерења показују повећане концентрације штетних честица и гасова изнад дозвољених вриједности.

Борба против загађења ваздуха захтијева заједнички ангажман институција, привреде и грађана јер је право на чист ваздух основно право сваког човјека.

С тим се слаже и Маријана Мухаремовић, руководилац лабораторије за испитивање грађевинског материјала Радис института.

Лабораторија за испитивање грађевинског материјала, бетона, асфалта акредитована је код Института за акредитовање Босне и Херцеговине и посједује сертификат BAS EN ISO/IEC17025:2018 за испитне лабораторије.

Институт за акредитовање БиХ – БАТА потписник је Мултилатералног споразума с Европском акредитацијом (EA MLA), a акредитација је званично признање да је лабораторија за испитивање материјала Радис института компетентна да спроводи активности оцјењивања усклађености у складу са међународно прихваћеним правилима.

Иако је Радис прије свега препознат као грађевинска фирма, оснивањем Института направљен је значајан искорак ка системском и стручном приступу питањима безбjедности и заштите животне средине.

Крајем 2022. и почетком 2023. године oвај институт је додатно проширио своје капацитете набавком савремене опреме за испитивање квалитета ваздуха.

- Опрема за мониторинг ваздуха коју користимо је најновије генерације, реномираног јапанског произвођача. Међутим, сама набавка опреме није била довољна. Процес акредитације трајао је готово годину дана и подразумијевао је низ процедура, укључујући међулабораторијска поређења са акредитованим лабораторијама из региона – Словеније, Хрватске, Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине. Упоређивањем резултата потврђена је прецизност мјерења, чиме су створени услови за добијање званичне акредитације – рекла је Мухаремовићева.

Ова лабораторија функционише као покретна јединица, смјештена у возилу, и посједује сензоре који мјере различите параметре, попут угљен-моноксида, оксида азота, као и честица прашине, као што су PM2.5 i PM10.

- Наша опрема биљежи све те податке и они су доступни у реалном времену, што омогућава стални увид у тренутну ситуацију и праћење промјена у квалитету ваздуха – рекла је саговорница Катере.

Фото: katera.news

Према њеним ријечима, за уочавање проблема често није потребна посебна стручност – довољно је изаћи напоље и осјетити колико је у појединим периодима тешко дисати.

Највећи узрок загађења, према њеним процјенама, представљају индивидуална ложишта.

- Грађани често нису довољно свјесни утицаја оваквог начина гријања на квалитет ваздуха, док додатни притисак стварају и саобраћај и велика густина возила. Ситуацију додатно компликује географски положај градова Сарајева и Источном Сарајева који се налази у котлини, што отежава природну циркулацију ваздуха – истакла је она.

На питање постоји ли начин за рјешавање овог пробема, Мухаремовићева наводи да је једно од могућих рјешења субвенција за прелазак на еколошки прихватљивије изворе енергије, попут пелета или природног гаса.

- За многе грађане таква улагања представљају велики финансијски терет, а субвенције за замјену ложишта свакако могу помоћи – рекла је она.

Поред тога, истакла је, потребно је унаприједити јавни градски превоз, а већа доступност и учесталост линија, нарочито у удаљенијим насељима, као и повољне или бесплатне карте у периодима појачаног загађења, могли би смањити ослањање на приватне аутомобиле и тиме допринијети смањењу емисија.

- Важну улогу имају и локалне заједнице, прије свега кроз строжу примјену закона и редовне инспекцијске контроле. У суштини, све се своди на прецизно мјерење и поштовање прописа. Ако су концентрације загађивача у оквиру законом предвиђених граница, онда је све у реду, али ако дође до прекорачења, потребно је предузети одговарајуће мјере. То може укључивати замјену горива, инсталацију филтера или друге еколошке праксе. Без адекватне контроле, тешко је постићи жељене резултате. Дакле, све се своди на систематски приступ и досљедност у примјени прописа - истакла је наша саговорница.

Фото: Уступљена фотографија

Руководилац лабораторије за испитивање грађевинског материјала додаје да сарадња с Градском управом и организовање састанака свакако може допринијети бољем рјешењу и подизању свијести о важности екологије.

Мухаремовићева сматра да је важно и да се урбани развој пажљиво планира, како би се побољшала проходност ваздуха.

- Такође, треба водити рачуна о томе како се граде и распоређују зграде, јер високи објекти могу отежати циркулацију ваздуха – рекла је она.

На крају, закључује, што више укључимо заједницу и размислимо о дугорочним рјешењима, то ћемо имати боље резултате.

- Заиста је важно да се континуирано ради на рјешењима. С временом, уз већу свијест и боље стратегије, ствари могу да се побољшају. Иако можда тренутно није идеално, сваки корак води ка напретку – закључила је она.