На територији Сјенице, општине на југозападу Србије у регији Санџак, налази се рудник "Штаваљ", један од најбогатијих рудника мрког угља у земљи. Трагом приче о сјеничком рударском базену новинари су дошли до, како су рекли рудари, "највриједнијег дијаманта" у руднику мрког угља, Душице Карличић.

Душица је инжењер геодезије и једина је дама у историји рудника која "хљеб са седам кора" зарађује у јами рудника "Штаваљ" дубокој 250 метара.  Ова двадесетосмогодишњакиња први пут је у јаму са колегама рударима ушла прије три године.

- У рудник ме је довео ујак, он је овде дочекао пензију. Иако рудник није најбезбедније место на свету, ја сам се заљубила у посао који данас обављам. Страх постоји, али се лако превазиђе кроз посао, али и дружење и разговор са колегама. Помислим да нас је доле, у јами, у једној смени око 100 запослених и кажем себи да ми се ништа неће десити. Јесте тежак посао, посебно у зимским условима када се температура на Сјеничко-пештерској висоравни спусти на минус 22. За мене је, упркос потешкоћама, овај посао авантура и представља ми задовољство. У јаму силазим по потреби, није то сваког дана, три пута недељно, и мој посао је да се постарам да јамска просторија прође баш како је то предвиђено пројектом и како је уцртано на картама те да исконтролишем да ли су рудари испоштовали све што је дефинисано - прича инжењер геодезије Душица Карличић у разговору за "Анадолију".

Она објашњава да се тренутно подземна експлоатација мрког угља и ископине обављају на 930 метара надморске висине, односно у јами дубине преко 250 метара.

- Боравак у јами и данас, као и првог дана, ми је исти. Теже је објаснити тај осећај онима који то никада нису доживели. Мало је чудно, концентрација ваздуха је другачија, температура је константна, има и влаге и прашине. Чудно је и за ходање и за дисање, у мраку сте и ништа се не види - каже Душица.

Душица је уважена и омиљена међу колегама. Упркос томе, у јами су сви једнаки и свако се бави оним због чега је ту.

- Рудари на мене гледају као на колегу и ортака. Свако напорно обавља свој посао. Имамо заједнички циљ, да угаљ изађе напоље и да се за грејну сезону угљем обезбеде школе и болнице. Рудари свакако јесу џентлмени, ја сам за њих 'нежнији пол' и хоће да помогну како бих ја што брже завршила свој посао и напустила јаму. Често ме отпрати неко од колега како би били сигурни да сам безбедно изашла из јаме. Никада нисам имала неки проблем са колегама у јами и никада нити један негативан коментар нити неумесна шала од колега није уследила - каже Душица.

Жеља јој је да напредује у послу и не намјерава да напусти родно мјесто.

- Нисам се покајала никада. У мрачној јами сам схватила, бодрећи себе, ко мало ризикује и направи пар исправних корака живот му постаје лепши. Овде има будућности. Сваком младом човеку, својим вршњацима из Сјенице и околине саветујем да остану овде. Што се рудника тиче, он ће и даље напредовати, младе позивам да студирају смерове који ће их довести до посла одмах након завршеног факултета. У руднику ће се увек вршити истраживања и отвараће се нове јаме, биће посла пензија да се дочека - прича Душица.

Ову младу стручњакињу је на одговоран посао прије три године примио Менсуд Турковић, актуелни директор рудника мрког угља "Штаваљ". За Душицу, након три године њеног пожртвованог рада, има само ријечи хвале.

- Пре три године сам јој рекао: 'Душице, то је посао везан за јаму, има ризика', а она ми је тада рекла да је то за њу изазов и да ће с љубављу обављати све задатке. Девојчица је вредна као пчелица, стручна је и пожртвована, има знање и одговорност. Имам за њу само речи хвале. Волео бих још да пронађе љубав свог живота са ових простора како би нам остала у руднику - прича директор Турковић.

Резерве мрког угља у руднику "Штаваљ" оверене су на 240 милиона тона и то на обрађених 40% сјеничког басена. Из јаме излази такозвани еко-угаљ чистог састава уз минималан проценат сагоривог сумпора.