У Републици Српској чак 11,8 одсто дјеце узраста од 13 до 15 година свакодневно конзумира дуван, изјавила је Срни специјалиста социјалне медицине у републичком Институту за јавно здравство Слађана Врањеш.

Као посебно забрињавајућу чињеницу, Врањешева је истакла да 67,8 одсто дјеце узраста 13 до 15 година наводи да самостално купује цигарете, а да једна трећина њих не зна да је изложеност пасивном пушењу штетна за здравље.

- Да је пушење популарно и општеприхваћено у популацији најмлађег становништва говори и податак да 17,4 одсто младих узраста од 13 до 15 година наводи да мисли да ће конзумирати дуван и дуванске производе у будућности - рекла је Врањешева.

Врањешова је навела, позивајући се на резултате Глобалног истраживања пушења код школске дјеце и омладине доби 13 до 15 година у Републици Српској из 2018. године, да дуван или неки дувански производ свакодневно конзумира 13,2 одсто дјечака и 10,5 одсто дјевојчица.

Она је додала да је 51,3 одсто њих изложено дуванском диму у кући, а 53,7 одсто на затвореним јавним мјестима.

Чак 77,5 одсто њих, каже, навело је да никада нису били одбијени при куповини цигарета, иако је на снази Закон о забрани продаје дувана и дуванских производа малољетницима.

Поводом Националног дана борбе против пушења - 31. јануара који се у Српској обиљежава сваке године, Врањешова је навела да је употреба дувана главни фактор ризика за кардиоваскуларне и респираторне болести и више од 20 различитих типова или подтипова малигних обољења.

Како је појаснила, у дуванском диму налази се више од 4.000 штетних хемијских супстанци, од којих су многе токсичне, а више од 50 је канцерогено.

Врањешова је указала да пасивно пушење изазива озбиљне кардиоваскуларне и респираторне болести, укључујући коронарну болест срца и рак плућа, те да сваке године у свијету узрокује око 1,3 милион смртних случајева.

Према њеним ријечима, постоје чврсти научни докази да пушење узрокује настанак различитих малигних обољења као што су карцином бронха, гркљана и ждријела, усне шупљине и једњака.

- Пушење је у великој мјери одговорно за оболијевање органа за дисање и значајан је фактор ризика за мождани удар - навела је Врањешева и додала да употреба дувана има негативне посљедице и на репродуктивно здравље жена и мушкараца.

Она је указала на потребу контроле дувана, креирања и спровођења ефикаснијих програма и помоћи при одвикавању од пушења, уз што интензивније спровођење здравствено-васпитног рада са дјецом и омладином, као мјером примарне превенције.

Према подацима Свјетске здравствене организације, сваке године око осам милиона људи умре од посљедица употребе дувана.

Врањешова је напоменула да су процјене да око 1,3 милијарде људи широм свијета користи дуванске производе, од којих је 80 одсто у земљама са ниским и средњим приходима, које су под интензивним утицајем и маркетингом дуванске индустрије.

Према овим подацима, употреба дувана доприноси сиромаштву преусмјеравајући потрошњу домаћинства са основних потреба, а узрокује и прерану смрт и инвалидитет одраслих који су у продуктивној доби.

Осим штетног утицаја, укупни економски трошкови пушења процјењују се на око 1,4 билиона долара годишње, што је еквивалентно 1,8 одсто свјетске годишње бруто домаће производње.

Повећање пореза које повећава цијене дувана за 10 одсто смањује потрошњу дувана за око четири одсто у земљама са високим приходима и за око пет одсто у земљама са ниским и средњим приходима.

Осим опорезивања дувана и дуванских производа, које је оцијењено као најзначајнија појединачна мјера контроле, друге активности које је Свјетска здравствена организација покренула односе се на редован надзор над производњом, прометом и употребом дувана, заштиту становништва од изложености дуванском диму, спровођење програма одвикавања, упозорење јавности о штетним посљедицама, забрана рекламирања дувана и дуванских производа.