Двије трећине хране коју једемо је из увоза

07.03.2024. 08:33
0
ИЗВОР: nezavisne.com

БиХ посједује изванредне могућности када је у питању обрадивост земљишта и пољопривреда, али пракса води у правцу тога да је све мање оних који се хватају мотике и остају на селима у покушају да сачувају или оживе домаћинство, због чега су многобројна подручја већ одавно зарасла у коров јер тамо више нема ко да обрађује земљу, односно производи храну, прије свега за себе.

О коликом проблему се ради најбоље илуструје информација да БиХ увози више од 65 одсто хране коју конзумирамо, што практично значи да два од три залогаја нисмо засијали у својој башти, али, опет понављамо, не зато што не можемо, већ зато што је све мање заинтересованих за тако нешто, уз став да им се то тешко исплати.

Подаци статистичких агенција из прошле године кажу да ФБиХ има нешто више од 720.000 хектара обрадивих површина, а да Република Српска располаже са око милион хектара пољопривредног земљишта, од чега се скоро половина не користи за производњу хране.

- Заиста је тачна информација да БиХ увози око 65 одсто хране. БиХ извози храну у вриједности од око милијарду КМ, а увози три милијарде. Дакле, ми смо у дефициту двије милијарде марака - рекао је за "Независне новине" Борис Пашалић, бивши министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.

Када говоримо о Српској, Пашалић наглашава да су нека подручја потпуно пољопривредно запуштена, али да с друге стране постоји стална потреба за новим земљиштем у Семберији и Лијевче пољу.

- Тамо имамо развијену пољопривреду, домаћинства гдје живе млади пољопривредници са новом механизацијом, и њима недостаје земљишта. А у подручјима која су исељена, гдје нема младе радне снаге већ су остали старији људи који немају снаге или ресурса да обрађују земљу, онда је то запуштено. Тешко је вратити људе на село, оне који су отишли за другим послом и не желе да се баве пољопривредом - наводи Пашалић те додаје да се са оваквим проблемом суочава и већи дио Европе.

Ипак, он истиче да је у претходне четири године у Српској дошло до повећања искориштености обрадивих површина.

- Дошли смо до обрадивих 398.000 хектара, што значи да те расположиве површине расту. Идемо тим неким добрим путем, али идемо споро - рекао је Пашалић.

Поред тога, бивши ресорни министар наглашава и да упркос негативним бројкама о којима смо говорили на почетку текста, БиХ није зависна од увоза хране.

- Видјели сте да када се десила пандемија, ми смо успјели да обезбиједимо довољно хране за наше људе, посебно онда када у оних мјесец дана није ушло ни зрно пшенице из Србије и Мађарске. Није тако алармантна ситуација да бисмо ми овдје поцркали од глади да се нешто  сутра деси, јер чим имате проблем, а имате ресурс, народ ће се окренути производњи. Само ћу рећи да смо ми 2020. године када је почела пандемија подијелили 10.000 сјетвених пакета. Људи који никад нису узели мотику у руке су направили башту - истиче Пашалић.

У комплетној причи он подсјећа да БиХ никада није потегла мјере које су јој на располагању и које би омогућиле да лакше управља односом увоза и извоза.  

- БиХ има могућност да ограничи увоз хране из других земаља онда када те хране имамо довољно из сопствених извора. Дакле, кад код нас доспијева кромпир, треба одређеним таксама оптеретити увоз кромпира из Египта, Албаније... И то је нешто што ми имамо разрађено законом, али тај механизам никад није покренут од стране Савјета министара БиХ, што је велика замјерка - појаснио је Пашалић.

С друге стране, Неџад Бићо, предсједник Удружења пољопривредника Федерације БиХ, каже за "Независне новине" да су подаци о количини увоза и извоза хране још озбиљнији од онога што смо навели на почетку текста.

- Ми извозимо око милијарду марака, али увозимо више од четири милијарде КМ. Не треба даље да идемо - наводи Бићо.

Рјешење број један је, додаје, заштита домаће производње и произвођача, а у том правцу он сматра да би се требало размишљати и о опорезивању увозних производа.

- Годинама тражимо прелевмане на увозну робу, да би се то на неки начин изједначило са домаћим производима, како бисмо били конкурентни на тржишту. Јер ово што долази извана су дампинг цијене, имају јефтинију производњу и с тим се не можемо носити - навео је Бићо.

Он сматра да би било добро и да се повећају издвајања за пољопривреду, која, када се сабере Српска, ФБиХ и Брчко дистрикт, износе око 400 милиона КМ.

- Иако се средства повећавају из године у годину, производња је све мања. Ово би требало да упали неки аларм. Поскупљују инпути, а издвајања не могу да то покрију. Зато доста људи и одустаје од пољопривреде и зато нам је све овако - додао је Бићо.

Коментари 0
Повезане вијести
Земљотрес у Хрватској, осјетио се и у БиХ Земљотрес у Хрватској, осјетио се и у БиХ
Лакше до кредита, али не задуго Лакше до кредита, али не задуго
Додик најавио референдум о независности Српске од БиХ Додик најавио референдум о независности Српске од БиХ
Најчитаније
  • Миланко Цицовић - не упрља срце мржњом, а показа чојство и јунаштво
    23h 46m
    4
  • Опљачкан манастир Острог, идентификована осумњичена
    21h 49m
    0
  • Дејан Којић кандидат ДЕМОС-а за начелника општине Пале
    22h 36m
    10
  • Ухапшен због пуцњаве у Палама
    6h 43m
    0
  • Марија Карађорђевић, српска краљица која заслужује поштовање равно светици
    5h 23m
    0