Најпотреснија слика из модерне историје Српског народа је егзодус сарајевских Срба.

Сарајевски Срби су херојски бранили и одбранили свој кућни праг и огњиште од неколико пута бројнијег непријатеља. Иако су били побједници у рату, отишли су из Сарајева као највеће патриоте, свјесно подносећи највећу жртву стварања Републике Српске.

Срби су напустили одбрањене општине и насеља тадашњег Српског Сарајева – Грбавицу, Неџариће, Илиџу, Илијаш, Хаџиће, Вогошћу, Рајловац и околна села и засеоке ових мјеста. Савлађујући сњежну олују, у избјегличким колонама, напуштали су своје куће, станове, њиве, воћњаке, очевину и дједовину.

Излазак из Сарајева би за Србе био подношљивији да је Међународна заједница, која је читав рат изигравала хуманитарце, помогла. Али није, нису помогли, они су само посматрали патњу Срба који су били препуштени сами себи.