Српско друштво истраживача рака (СДИР) додијелило је награде за најбоље публикације у области за истраживање рака у 2024. години, а једна од добитница је и Екатарина Михајловић из Рогатице.

Млада Рогатичанка је тек на почетку каријере, а за портал „Катера“ каже да јој управо због тога овакво признање много значи, као и да ће јој бити велика мотивација у будућем раду.

- Диван је осјећај и велика ми је част што дијелим ову награду са колегиницом Аном Степановић у категорији млађих истраживача. Сама вијест је изазвала пуно позитивних реакција и желим још једном да се захвалим свима на честиткама и порукама подршке. Наравно, заслуга припада и свим мојим колегама које су радиле на пројекту и дале допринос овом истраживању. Посебно хвала мојој групи за имуноонкологију и мојим менторкама на свим сугестијама, подршци и усмјеравању – рекла је Екатарина за наш портал.

Говорећи о награди коју је добила, наводи да су критеријуми за бодовање укључивали фактор утицајности и категорију часописа у ком је научни рад објављен, допринос кандидата који конкурише и значај рада за област истраживања рака.

Награђени научни рад представља дио Екатариног доктората и бави се испитивањем ефеката новосинтетисаних комплекса гвожђа на ћелијама рака људског и мишјег поријекла, а затим и на мишевима код којих је индукована ова болест.

- Један од највећих проблема доступне хемиотерапије је неселективно, агресивно дјеловање како на малигне, тако и на здраве ћелије, што као посљедицу има бројне токсичне ефекте на организам. Пошто је од раније познато да су малигне ћелије много осјетљивије на промјену у концентрацији гвожђа у односу на здраве, искористили смо ту разлику да им третманом овим комплексима неповратно нарушимо равнотежу, а да истовремено што мање утичемо на здраве ћелије. На крају се то показало као добра стратегија за развој ефикасније и селективније терапије – навела је наша саговорница.

Фото: Уступљена фотографија

Од 2020. године ради као истраживач сарадник у Одјељењу за имунологију Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ - Института од националног значаја за Републику Србију, који припада Универзитету у Београду и ангажована је на неколико различитих пројеката који обухватају њена истраживачка интересовања.

- Поред испитивања антитуморског ефекта разних група једињења на ћелијама и мишевима, учествујем у развијању 3Д модела у нашој лабораторији (сфероида и органоида) у циљу смањења употребе експерименталних животиња у будућности. Истакла бих и велики пројекат наше групе под називом ADVANCED, финансиран од стране Фонда за науку Републике Србије, у оквиру ког проучавамо околности у којима понекад долази до погоршања и прогресије тумора након примјене хемиотерапије и стратегије како то да спријечимо – објаснила је она.

Интересовање за науку се код Екатарине јавило још у средњој школи, а на факултету је, према сопственом признање, почела да развија склоност према области онкологије кроз свој први студентски научно-истраживачки рад.

Фото: Уступљена фотографија

Додатну мотивацију добила је посматрајући борбу неколико блиских људи са овом болешћу и жеља јој је, наглашава, да да макар мали допринос да нечије лијечење једног дана буде лакше.

- За фармацију сам се одлучила крајем средње школе, јер сам жељела да се бавим професијом која помаже људима, а била сам фасцинирана причама о истраживању и развоју нових лијекова. Маштала сам о томе да радим у некој лабораторији, а кроз докторске студије и рад на Институту тај сан ми се остварио. Наравно, у истраживачком раду ништа није једноставно. Због сложености тематике, али и живих система са којима радимо, често наилазимо на разне препреке и дешава се да имамо више неуспјешних покушаја него успјешних, што захтијева много труда и стрпљења. Без обзира на све, мотив је увијек ту, јер ако чак и мали помак на крају може довести до побољшања нечијег здравља, наша мисија је испуњена – искрена је „Катерина“ саговорница.

Да ништа није лако, па ни ускладити приватни и пословни живот, итекако је свјесна млада Рогатичанка, која је у току докторских студија више пута боравила у иностранству на стручном усавршавању: два пута у Лисабону, гдје је радила на Instituto Superior Technico, и једном у Мерзебургу, на Универзитету примијењених наука, у оквиру ДААД пројекта билатералне сарадње са Њемачком.

- Трудим се да избалансирам све и стигнем свуда, али уз обавезе и брз животни темпо, то није увијек могуће. У таквим ситуацијама обично жртвујем вријеме за одмор, понекад и вријеме са драгим људима. Срећом, моја породица, пријатељи и вјереник имају пуно разумијевања и све је лакше уз њихову помоћ – истиче она.

Пресељење у Београд 2012. године , гдје је завршила Фармацеутски факултет 2017. године, описује као велику промјену, иако је неколико чланова њене шире породице живјело тамо, те њене најбоље другарице које су уписале факултете у Београду и Новом Саду.

- Велики дио мог друштва је остао у Рогатици или отишао у неке у друге градове, али сам поносна на чињеницу да и даље његујем та пријатељства. Такође, током студија сам стекла добре пријатеље и упознала садашњег вјереника који је мој највећи ослонац. Искористила бих ову прилику да се захвалим свима на љубави и подршци коју ми годинама пружају. Осим тога, од најранијег дјетињства, највећа подршка у свему што радим ми је моја породица, првенствено родитељи и брат – рекла је она.

Екатарина Михајловић рођена је 1993. године у Рогатици гдје је стекла основно и средње образовање. Као студент Фармацеутског факултета Универзитета у Београду, на којем је дипломирала 2017. године, била је стипендиста Општине Рогатица. По завршетку магистарских студија, уписала је докторске на Биолошком факултету Универзитета у Београду 2020. године, на модулу Ћелијска и молекуларна онкологија.

Фото: Уступљена фотографија