Лоша економска ситуација, неизвјесност, корупција, неповјерење у институције, главне су бриге грађана земаља Западног Балкана, што је показао и седми по реду Балкан барометар.

Када је у питању економија није добро ни Албанији, ни Сјеверној Македонији, али ипак БиХ предњачи, јер подаци показују да у поређењу са осталим земљама региона чак 63 одсто становника БиХ је незадовољно економском ситуацијом. Како је наведено у истраживању, ово би требао бити аларм надлежним владама да се коначно ухвате у коштац са проблемима које имају грађани БиХ.

Колико су људи у Босни и Херцеговини песимистичних погледа на будућност показује и податак да већина грађана не вјерује у лични финансијски напредак у наредних 12 мјесеци. Водећи смо песимисти у регији и када је ријеч о искораку националне економије у наредних 12 мјесеци.

Грађани БиХ, али и региона, према подацима истраживања су прилично скептични и не вјерују да њихове владе улажу довољно напора да заштите људе од губитка посла током пандемије.

Суљо Лупчевић живи на Влашићу и забринут је за своју будућност.

– Брине ме ако и зарадим пензију. Да ли ће држава моћи да ми је исплати, јер омладина масовно одлази и не знам хоће ли имати ко остати да ради – каже Лупчевић за Српскаинфо.

Далибора Којића из Модриче највише брину двије ствари, учитељи и „послушни полтрони без мозга“.

– Другарица ми је причала како је у Бијељини на учитељском испиту из математике било “ако неко има да хоће више од шест, нека остане, а остали могу изаћи и биће им уписане оћене”. Зашто је ово проблем? Због тога што такви промашени случајеви не знају да пренесу знање или га немају. Давно ми је један професор рекао: кад правиш кућу, најбитнији је темељ. Темељ би у овом случају били наши учитељи. Учитељ који се учлани у странку је све рекао колико (не) зна, јер то сматрам као и за свештена лица – зашто да идеш у политику кад је твој посао увијек исти и ти мораш ту да дајеш свој максимум таман да ти држава буде Норвешка – каже Којић за Српскаинфо.

Лоше нам је и држави, објашњава, зато што су људи који су били лоши ђаци и студенти ушли у политику.

– Што такав човјек мање размишља, то је већа шанса да ће напредовати, јер “ко нема пуно у глави да размисли, он ће свашта потписати”. Да полтрон једном размисли да због његовог дјела цијела држава иде назад, не би то радио, јер у тој држави су и његова дјеца – каже Којић.

Да што хитније треба озбиљно схватити да млади овдје немају перспективу уколико се нешто не промијени говори и изјава генералне секретарке Савјета за регионалну сарадњу Мелинде Брегу, која је почетком мјесеца на представљању балканског барометра у Охриду рекла да чак 71 одсто младих са Западног Балкана жели отићи у иностранство.

Економиста Драшко Аћимовић каже за Српскаинфо да је, уз овакве економске трендове, јасно да ће достизање и просјека развијености ЕУ за БиХ остати трајни сан.

Међутим, он сматра да је питање свих питања – зашто власт Републике Српске не подржава пројекат Мини или Балкан Шенген у којем је врло активна Србија. Да ли  је то знак, пита Аћимовић, да се власт из Републике Српске одлучила да грађане остави у потпуној биједи и изолацији и да их због свог останка на власти одвоји од Србије!?

– Савјет министара је направио злочин над властитим народом и нису урадили ништа. Оно што су требали урадити јесте да искоординишу с регионом – Црном Гором, Србијом, Сјеверном Македонијом, које требају ићи у Балкан Шенген, да помажемо једни другима да изађемо из кризе. Пандемија не бира између ентитета, држава, граница – казао је Аћимовић.

Балкански барометар је годишње истраживање јавног мњења и пословног расположења у шест економија Западног Балкана, које је наручио Савјет за регионалну сарадњу. Испитује тежње и очекивања о животу и раду, превладавајуће социо-економске и политичке трендове, те регионалне и европске интеграције.