Слике на којима је сваки члан "на свом телефону" и у свом дијелу собе постале су прихватљив модел функционисања данашњих породица, у којима родитељи полако губе улогу примарних васпитача, јер дозвољавају дјеци да умјесто разговора и игре вријеме проводе на интернету.
Савремено доба донијело је масовну употребу дигиталних уређаја који су дубоко промијенили начин одрастања дјеце, а стручњаци упозоравају на то да великом броју дјеце најљепше доба живота пролази пред екраном умјесто уз заједничке активности које развијају машту, емоције и социјалне вјештине.
- Вријеме које је некада било резервисано за разговор и игру све чешће проводимо у тишини, свако пред својим екраном. Дјеца значајан дио свог свакодневног искуства стичу кроз дигиталне садржаје, чија добронамјерност није увијек извјесна - рекла је за "Глас Српске" социолог Јадранка Берић.
Како каже, овај феномен можемо назвати "болешћу екранизације" или зависношћу од екрана, која постепено одваја дјецу од стварног свијета.
- Друштво је у великој мјери нормализовало овакво понашање. Екрани су постали дио свакодневице, а образовни систем и медији додатно учвршћују њихову присутност представљајући их као неопходне алате - поручила је Берићева и истакла да родитељи губе улогу примарних васпитача.
Међутим, појашњава она, дугорочне посљедице могу бити веома озбиљне, као што су психолошка изолација, смањена концентрација, когнитивне потешкоће и поремећаји у развоју личности.
- Идентитет дјетета све више се гради кроз виртуелне узоре и дигиталне трендове, а све мање кроз стварне односе и искуства. Вршњачки односи се све више одвијају у виртуелном простору, што доводи до површних и нестабилних веза. У стварном животу дјеца показују мањак комуникацијских вјештина, емпатије и способности за рјешавање конфликата - додала је Берићева истичући да иако су "повезана" више него икада, дјеца постају све усамљенија.
Да екрани нису сами по себи проблем, већ начин коришћења, упозорава и психолог Александра Радановић истичући да прекомјерна употреба екрана код мале дјеце доводи до успореног говорно-језичког развоја, слабије пажње, веће раздражљивости и смањења способности саморегулације.
- Екрани смањују директну комуникацију, што може успорити говор, скратити пажњу и ослабити емоционалну повезаност са родитељима - рекла је Радановићева за "Глас".
Родитељи често несвјесно користе екран као "чувалицу", због чега дјеца губе способност да поднесу досаду или фрустрацију. Према њеним ријечима, дјеца до двије године уопште не би требало да буду изложена екрану.
- Касније би та употреба требало да буде врло ограничена и уз надзор. Границе се постављају досљедношћу, јасним правилима и личним примјером родитеља - појаснила је Радановићева.
Као алтернативе које мијењају екран, истиче игру, креативне активности, читање и заједничке разговоре који снажно подстичу когнитивни, емоционални и социјални развој.
Да проблем није занемарив показују и подаци Савјетодавне линије за дјецу и младе "Плави телефон", гдје се све више малишана јавља због стреса, анксиозности и непријатних искустава на интернету.
Координатор рада "Плавог телефона" Маја Ковачевић истиче да дјеца често нису свјесна како дигитални садржаји утичу на њихово расположење и понашање те им је потребна подршка да развију здрав однос према технологији.
- Важно је да дјеца разумију да технологија није сама по себи лоша, али да постоје границе које када буду пређене, могу утицати на расположење, односе и школски успјех - објашњава Ковачевићева. Истиче да се доста дјеце јавља "Плавом телефону" управо због непријатних или узнемирујућих искустава на интернету, односно због дигиталног насиља.
- Збуњени су па је први корак да добију јасну поруку да нису сами и да оно што осјећају није "срамота" - закључила је Ковачевићева и додала да игра, кретање, читање и разговор лицем у лице остају кључни за здрав развој, а свјестан приступ и јасна правила о времену проведеном пред екраном могу обезбиједити да технологија буде савезник, а не препрека одрастању.
ИСТРАЖИВАЊА
Истраживање УНИЦЕФ-а БиХ, спроведено у децембру 2025. у сарадњи с Регулаторном агенцијом за комуникације и Мрежом савјета ученика БиХ, показује да већина младих свакодневно проводи између два и четири сата пратећи садржаје инфлуенсера. "Инстаграм" користи 93 одсто младих, "Тик ток" 84 одсто, а "Јутјуб" 55 одсто, што недвосмислено потврђује да су друштвене мреже постале њихово примарно медијско окружење.
Такође, истраживање организације "Save the Children" из 2024. године, које обухвата дјецу узраста од девет до 11 година и фокусира се искључиво на дигитално окружење, показало је да чак 71,1 одсто дјеце интернет користи сваког дана, док готово сва дјеца у том узрасту имају властити уређај за приступ онлајн садржајима.
- Више од 80 одсто дјеце старије од седам година већ је активно присутно у дигиталном простору, што јасно указује на то да контакт с екраном почиње у раном дјетињству, без системске контроле и јасних ограничења. Доминација дигиталних платформи посебно је изражена у адолесцентском узрасту - показало је ово истраживање.
