Гријање на пелет све је популарније међу потрошачима, како у ЕУ, тако и у региону, прије свега зато што је једноставно и чисто, али не долази без проблема.
Несташице и нагли скокови цијена овог енергента су неки од најпознатијих проблема са којима се суочавају потрошачи у БиХ који су одлучили да пређу на овај вид гријања, али врло честа су и негативна искуства са квалитетом самог пелета.
Стручњаци објашњавају да је пелет јако квалитетан производ због високих калоријских вриједности и једноставности кориштења, али само ако се производи од квалитетне сировине и ако се сви процеси у производњи држе стандардизованих процедура.
Пиљевина и други дрвени отпад, који је до јуче био велики проблем произвођачима из дрвне индустрије, постао је тако висококвалитетан производ који корисницима пружа велики комодитет и један је од најпожељнијих енергената.
Међутим, и даље на тржишту постоје и неодговорни произвођачи који нуде пелет лошег квалитета, те у овај производ стављају сировину која не би смјела ићи у пелет или им је процес производње лоше успостављен, тако да и од солидне сировине добијају лош производ, упозоравају експерти.
Једини сертификовани инспектор производње пелета према европском ЕНплус стандарду из БиХ, те тренер за руководиоце производње пелета Горан Ивановић истиче да купци могу и сами да препознају тај лошији пелет на основу неколико знакова.
– Пелет је тражен производ и крајњи корисници тешко могу знати шта је у њега упаковано. Али, неке се ствари могу прегледати. Прије свега, треба визуелно провјерити врећу на прашину. Једноставим задизањем вреће која је у лежећем положају на дну вреће се могу уочити ситни комадићи дрвета или прашина. Ако је количина те прашине већа и формиран је лежећи слој прашине, то значи да такав пелет има проблем са финим остацима, а може сугерисати и на лошу механичку чврстоћу пелета. Проблем са прашином код кориштења пелета је то што зауставља ток пелета у кошу пећи или загушује пужни транспортер. Поред тога, дрвена прашина код запаљивања изазива бурну реакцију, па може да избаци варнице изван пећи што носи одређену опасност и од пожара – наводи Ивановић.
По његовим ријечима, треба провјерити и податке наведене на врећи, а посебно да ли је тај производјач сертификовао свој пелет, да ли има упутство за кориштење, податке о компанији и тежини вреће.
– Већ сами податак да ли је произвођач сертификован даје крајњим потрошачима одређену сигурност приликом куповине. Сертификовани произвођачи имају обавезу да на своја паковања стављају знак ЕНплус лого који садржи и ознаку квалитета А1, за највиши квалитет или ознаку А2, а поред тога садржи и идентификацију произвођача. Значи, крајњи потрошачи могу већ на основу паковања пелета да разликују који је пелет произведен у складу са овим стандардом. Тај стандард даје им и могућност да реагују ако сертификовани произвођач не производи пелет према захтјеваном квалитету – објашњава Ивановић, наводећи да на реакцију потрошача може да се обави ванредни надзор код таког потрошача, а у случају оправдане примједбе то може водити и суспензији сертификата.
Стандардизацијом пелета према ЕНплус стандарду руководи “Биоенергy Еуропе” односно ЕПЦ- Европски савјет за пелет, а ЕНплус стандард је децидно одредио која врста сировине може да иде у пелет, а дефинисани су и параметри квалитета пелета којих се морају придржавати произвођачи, као што су влага, механичка чврстоћа, остаци пепела, калоријска вриједност, прашина у пелету, укупна густоћа, димензије и други хемијски параметри.
– Ових параметара мора да се придржава сваки сертификовани произвођач како би одржао свој стандард, а ми испред ЕПЦ-а једном годишње вршимо надзор код тих произвођача и утврђујемо да ли се придржавају прописаних процедура, што гарантује квалитет сертификованог пелета и за крајње потрошаче – каже Ивановић, који као инспектор и тренер за произвођаче ради широм ЕУ, али највише у региону гдје најбоље и познаје ситуацију.
По његовим ријечима, у ЕУ се годишње потроши више од 20 милиона тона пелета, а државе ЕУ стимулишу кориштење овог енергента кроз свој програм смањења кориштења фосилних горива. У почетку масовног кориштења пелета, уочена је велика шароликост у квалитету тог производа, а управо због тога је и успостављена стандардизација пелета.
Неквалитетан пелет се више и троши
Најчешћи проблем код пелета је са пепелом. Ако пелет након сагоријевања оставља више пепела од декларисаног, то код потрошача захтјева чешће чишћење пећи, што није лагодан посао.
У неким случајевима се од пепела формира и чврсти слој или такозвана шљака која може да зачепи доток ваздуха и узрокује неправилан рад и гашење пећи на пелет. Неквалитетан пелет често не постиже ни жељену температуру у пећи и потрошња је већа од квалитетног пелета, упозоравају стручњаци.
