Врховна команда српске војске у Првом свјетском рату издала је на данашњи дан 1915. године заповијест о одступању преко Црне Горе и Албаније.
У команди је писало: "Капитулација би била најгоре решење, јер се њоме губи држава, а наши савезници би нас сасвим напустили".
Током повлачења српских војника, праћених избјеглицама, јединственом у историји ратовања, живот је изгубило више од 240.000 људи.
На острво Крф је стигло 135.000 војника, а у Бизерту око 12.000, од којих је поново формирана српска армија која је 1918. ослободила окупирану земљу.
Албанска голгота је назив за повлачење српске војске и прогнаних цивила преко планина Албаније и Црне Горе након инвазије Централних сила на Србију у зиму 1915/16. током Првог свјетског рата.
Ово повлачење је текло у више колона из правца Метохије ка обали Јадранског мора, гдје су Савезничке команде организовала транспорт бродовима и прихват до безбједносних одредишта, грчких острва у Јонском мору, Италији и сјеверној Африци.
Процјењује се да је више десетина хиљада војника и цивила страдало током повлачења, од посљедица рањавања и исцрпљености.
Након опоравка и попуњавања редова, око 150.000 припадника Српске војске прикључило је савезничким трупама на Солунском фронту, у јуну 1916. гдје су вођене тешке борбе све до краја рата и коначног ослобођења отаџбине.
Свим учесницима, који су преживјели овај епски марш, а потом и жестоке борбе на Солунском фронту, послије рата уручивана је чувена спомен-медаља позната као "Албанска споменица".
