Љиљана Жикић Kарађорђевић била је добровољац српске војске у току бомбардовања СР Југославије.

Љиљана је погинула на бранику отаџбине, а њене ријечи и пјесме које је оставила у аманет народу остаће урезане у српској историји као ожиљак на кожи.

Била је једна од оних неустрашивих жена која је била спремна све да изгуби за своју земљу. Нажалост, изгубила је живот 1. априла 1999. године у близини села Љубенић приликом обављања борбеног задатка, пише "Опанак."

Љиљана је написала пјесму “Бранићу Србију и кад будем мртва” која је објављена 26. априла 1999. године у листу “Свет”, којом је опоменула свој народ да је важно да сачувамо барем зрно стида у себи.

"Бранићу Србију и кад будем мртва

И кад умрем ја ћу ногом опет стати

да стојим к’о храбра и висока стена

поглед ће вечно границу да прати

ни гроб ми неће рећи да ме нема.

Изникнућу свуда где се миче цвеће

где ваздуха има и где нема, тамо

за све ћу бити и за шта се не зна

и за оно кол`ко можемо да знамо.

Стражар ћу бити сурови и страшни

туђин и лопов да стално плаши

јер Србин не може да се зове робом

Србија ту су сви векови наши.

Чуваћу границу српске земље моје

опрост за грумен нећу дати ником.

Моје ће руке хлеб сваком да нуде,

ал` Србију никад, то је све што имам!

Ни огњишта, гробља, ни дедове моје,

због њих ће погача и отров да буде.

И кад умрем ја ћу ногом опет стати

да стојим к`о храбра и висока стена

поглед ће вечно границу да прати,

ни гроб ми неће рећи да ме нема!"

Љиљана је рођена 9. марта 1957. године у Kрагујевцу. Kао дијете и тинејџерка похађала је музичку и балетску школу. Kао дјевојчица је била ангажована у дјечијем позоришту “Јаоким Вујић”. Побиједила је на такмичењу за Мис Србије 1978. године. Дипломирала је на београдском ФОН-у као инжењер организационих наука. Имала је два брака и шесторо дјеце.