Милионске износе у овој години „Електропривреда Републике Српске“ (ЕРС) планира потрошити на изградњу нових енергетских објеката, али и за консултанстске и информатичке услуге.

Највише новца ЕРС планира потрошити за изградњу соларних електрана „Љубиње“, „Требиње 2“ и „Требиње 3“ за које је предвиђено 272,8 милиона КМ.

Ова инвестиција планирана је у првом кварталу, а ЕРС намјерава да је финансира властитим средствима и кредитом.

За градњу вјетропарка „Хргуд“, планом набавки за ову годину, предвиђено је 126 милиона КМ, такође у првом кварталу, а финансирање је планирано кредитом, властитим средствима и донацијама.

Концесију за вјетропарк „Хргуд“ ЕРС је добила још прије шест година, а до данас на овом пројекту ништа значајније није урађено.

Преузето са БН ТВ

За изградњу нових електроенергетских објеката са израдом инвестиционо пројектне и планске документације „Електропривреда РС“ планира издвојити 10 милиона КМ.

Међутим, милионске износе ЕРС планира издвојити и за информатичке услуге.

ЕРС ове године неће штедјети ни на консултантским услугама, па тако за међународне експертске правне и консултантске услуге за потребе арбитражних спорова ЕРС планира 210.000 КМ, док за услуге стручних експерата на побољшању квалитета припреме, израде и ревизије пројектне документације планира издвојити 100.000 КМ.

ЕРС планира и доградњу управне зграде предузећа у Требињу за шта ће бити издвојено чак шест милиона КМ, док је додатних 600.000 КМ предвиђено за израду инвестиционо пројектне документације за надоградњу и проширење те зграде.

Како би све што раде на најбољи начин било и представљено у јавности руководство ЕРС се потрудило да значајан износ предвиди и за трошкове рекламе и пропаганде те је за ту намјену предвидјело пола милиона КМ. Мимо тога, за оглашавање у електронским и штампаним медијима предвиђено је 180.000 КМ.

Како подсјећа БН, ЕРС је у прошлој години остварила губитак од 29 милиона КМ, а о финансијским проблемима у којима се холдинг налази говори и податак да већина зависних предузећа има милионске дугове за порез, а све чешће посежу и за кредитима како би успјели да измире своје обавезе.