Упркос кризи која од прољетос добрано тресе и нас и цијели свијет, прошла година је била рекордна по износу новца који су наши људи који живе и раде у иностранству послали својима у БиХ.
То значи да, без обзира на тешкоће које су у мањој или већој мјери задесила и њих, дијаспора БиХ није заборавила родбину и пријатеље који би, без помоћи са стране, тешко успјели да саставе од првог до првог.
Према подацима Централне банке БиХ, за три тромјесечја 2022. личне дознаке из иностранства износиле су скоро 2,62 милијарде КМ, што је, у поређењу са истим периодом свих ранијих година, убједљиво највише. Посматрано квартално, највише новца стигло нам је у трећем тромесечју лане – 966,45 милиона КМ. Практично, наши су нам из туђине свакога дана у просјеку слали преко 10 милиона КМ.
Десети дио БДП
Наравно, свота којом дијаспора годишње помаже своје у БиХ далеко је већа од званичних бројки, с обзиром да велике износе шаљу неким другим каналима, а не преко банака, или лично дају кад дођу овамо.
У сваком случају, ријеч је о изузетно важном виду подршке за оне који живе у Српској и БиХ, што је посебно било изражено у прошлој години, када смо се суочили с невиђеним поскупљењима, док су примања углавном стагнирала или незнатно расла.
Економисти наглашавају да су новчане дознаке најстабилнија ставка у макроекономском билансу БиХ, те да чине 10-11 одсто БДП. То значи да најмање 10 одсто укупног новца који се троши у БиХ шаљу наши из иностранства. Овај проценат је, свакако, далеко већи ако се на њега дода износ који наша дијаспора троши кад дође у БиХ.
Из агенција које посредују у запошљавању наших људи у Њемачкој, гдје нам је дијаспора и најбројнија, објашњавају да су два разлога повећања износа личних трансфера.
– Први лежи у чињеници да је, у потрази за бољим животом, огроман број наших људи у годинама које су иза нас напустио БиХ – истиче за Српскаинфо Властимир Видић из агенције “Скенер глобал” Минхен.
Очекује се раст новчаних дознака
Други разлог је, каже, чињеница да наши људи који одлазе да живе и раде у иностранство нису заборавили своје у Српској и БиХ.
– То потврђује и прошла година у којој су дознаке биле рекордне, иако је економска криза озбиљно погодила и грађане развијених европских земаља. Једноставно, наша дијаспора није изгубила емпатију за рођаке и пријатеље у БиХ. Штавише, схватили су да су им лане били још потребнији него ранијих година, па нису штедили да им помогну. С друге стране, како број емиграната буде растао, за очекивати је и пораст новчаних дознака из иностранства – поручује Видић.
А само у периоду 2014.-2021. из БиХ се иселило 233.719 људи, од чега је 138.721 грађанин отишао у земље ЕУ, а преостали у друге земље свијета. Највише наших становника отишло је у Њемачку, око 88.000.
И демографи наглашавају да су укупне дознаке које је дијаспора послала у БиХ важан допринос домаћој економији.
– Око 40 одсто тих дознака долази из Њемачке и Аустрије, док око 60 одсто новчаних трансфера од дијаспоре завршава као помоћ ужој породици – каже за Српскаинфо професор демографије Стево Пашалић.
Подбачај у години короне
Подсјећа да је дијаспора БиХ, односно Српске, за девет мјесеци 2022. године по основу новчаних дознака послала 2,616 милијарди КМ.
– То је 346 милиона КМ више него у истом периоду 2021. За цијелу претпрошлу годину, дијаспора је породицама и пријатељима послала 3,043 милијарди КМ, док су годину раније, односно 2020, послали 2,522 милијарде КМ – истиче Пашалић.
Подаци Централне банке показују да су укупни текући трансфери за три квартала прошле године износили око 3,6 милијарди КМ.
– Од овог износа, на персоналне трансфере, односно новчане дознаке из иностранства, односило се 2,616 милијарди КМ, а на остале текуће трансфере 982,62 милиона КМ, од чега се на пензије из иностранства односило 888,94 милиона КМ – кажу за Српскаинфо у овој банци.
Уназад деценију, у БиХ је стигло укупно 27,3 милијарди КМ дознака из иностранства. Званична статистика показује да су дознаке у константном порасту, те да су подбациле само у 2020, када је у цијелом свијету бјеснила епидемија корона вируса. Те године из дијаспоре нам је стигло око 2,52 милијарде КМ.
Из удружења потрошача наглашавају да поменути износи новчаних дознака на најбољи могући начин илуструју социјалну карту велике већине грађана Српске и БиХ.
– За многе људе велика је срећа да имају неког вани, иначе би једва успјели да преживе. Њима је свака помоћ добро дошла, а подаци о порасту износа личних трансфера потврђују да наша дијаспора не штеди када је ријеч о подршци њиховима у БиХ – каже за Српскаинфо извршна директорка требињског Удружења грађана „Оаза“ Недељка Илијић.
Додаје да они који немају никог у иностранству морају да се задужују.
– За већину грађана било који већи годишњи издатак, попут незаобилазне набавке огрева или опремања дјеце у школу, подразумијева дизање кредита или једнократних позајмица. Људи који имају рођаке или пријатеље у Њемачкој бар за то не морају да се задужују, што битно утиче на њихов стандард – наглашава Илијић.
Стана К, трговац из Бањалуке, каже да сестрина помоћ, која ради у Њемачкој, и те како добро дође.
– Муж ради као стражар, а имамо двоје дјеце; једно у основној, друго у средњој школи. Нашим платама би мало шта могли да им обезбиједимо, осим оног најосновнијег, а то је да нису гладни, голи и боси. Међутим, сестра ми редовно шаље новац, а кад дође, донесе нам и гардеробе, хране, средстава за хигијену. Не знам шта бисмо да нам није ње – каже она.
Пише: Маја Радоја
