У ноћи 8. на 9. мај 1945. године њемачке нацистичке снаге потписале су безусловну капитулацију - акт је у име Немачке потписао фелдмаршал Вилхелм Кајтел, у име СССР-а маршал Георгиј Жуков, а у име западних савезника британски ваздухопловни генерал Артур Тедер.
Предаја 16 минута иза поноћи
Према историјским документима, 16 минута послије поноћи Хитлерове трупе потписале су капитулацију и тиме је формално завршен Други свјетски рат у Европи, али су остаци њемачких трупа још неколико дана давале отпор, најдуже у Југославији - до 15. маја.
У рату, који је трајао шест година, учествовала је 61 држава и око 110 милиона војника.
Погинуло је између 55 и 60 милиона људи (укључујући више од милион Југословена), а око 35 милиона је рањено.
Државе антихтлеровске коалиције прослављају 9. мај као Дан побједе.
Дан побједе над фашизмом, 9. мај или само Дан побједе, празник је који, у ствари, обиљежава побједу Совјетског савеза над нацистичком Њемачком у Другом свјетском рату.
Потписали капитулацију два пута
Мало је познато да су њемачке снаге два пута потписале предају.
Нијемци су, у жељи да се предају западним савезницима, прво потписали предају у Ремсу 7. маја 1945. године.
Потписници су били за нацистичку Њемачку Алфред Јодл, шеф штаба њемачке Врховне команде Вермахта, у име врховног команданта Савезничких експедиционих снага Валтер Бедел Смит, и у име совјетске Врховне команде Иван Суслопаров, у присуству француског генерал-мајора Франсоа Севеза, као званичног свједока.
Пошто се совјетска Врховна команда није сагласила са текстом предаје и зато што Суслопаров /релативно нискорангирани службеник/ није био овлаштен да потпише овај документ, СССР је затражио да се у Берлину потпише други, измијењени текст предаје.
Лидер СССР-а Јосиф Висарионович Стаљин изјавио је да Совјетски Савез сматра да је текст предаје у Ремсу уводни документ, а амерички војсковођа Двајт Ајзенхауер одмах се сагласио с тим.
Други аргумент потписника у Ремсу био је да су неки њемачки официри сматрали да потписана предаја представља само предају западним савезницима, док су се борбе наставиле на истоку, посебно у Прагу.
Стаљин: Потписујте поново - главни допринос побједи дали смо ми
Међутим, Москва се томе супротставила, Стаљин је послао званичну изјаву и подсјетио да је Црвена армија била кључни фактор за побједу.
-Нијемци су у Ремсу потписали прелиминарни акт о безусловној предаји. Главни допринос, међутим, дали су совјетски људи, а не савезници, стога, капитулација мора бити потписана пред врховном командом свих земаља антихитлеровске коалиције, а не само пред врховном командом савезника.
Штавише, нисам сагласан са чињеницом да предаја није потписана у Берлину, који је био центар нацистичке агресије. Договорили смо се са савезницима да се Ремсов протокол сматра прелиминарним- написао је Стаљин.
Кајтел ставио тачку на Хитлерову Њемачку
Друга церемонија предаје организована је у дворцу у предграђу Берлина у совјетском дијелу заузете Њемачке.
Њемачки маршал Вилхелм Кајтел потписао је завршни текст њемачке безусловне предаје, а у име Врховне команде Црвене армије то је учинио маршал Георгиј Жуков, у име Савезничких експедиционих снага шеф ваздухопловних снага Артур Тедер, док су били свједоци генерали Карло Спатца и Жан де Латре де Тасињy.
Предаја је тако потписана у штабу совјетске војске у Берлину-Карлсхорсту. И енглеска и руска верзија текста предаје потписане у Берлину сматрају су аутентичним текстовима.
Измијењени берлински текст предаје разликује се од уводног текста потписаног у Ремсу и у њему се изричито прописује потпуно разоружање свих њемачких војних снага, те предаја оружја локалним савезничким војним командантима.
У помен на овај догађај, прва свечана Парада побједе у Москви одржана је 24. јуна 1945. године.
Након тога, велика парада је помјерена на 9. мај.
