Више од 24.000 људи умрло је од посљедица екстремних врућина широм Европе овог љета, од којих је 16.500 било жртва глобалног загријавања изазваног људским дјеловањем, наводи се у најновијем извјештају Империјал колеџа у Лондону.

- Климатске промјене су појачале љетње температуре широм Европе и довеле до додатних 16.500 смртних случајева више у поређењу са љетом без људских активности у смислу додатног загријавања - наводи се у најновијем извјештају.

У извјештају се прецизира да је фокус био на 854 европска града и да је утврђено да су климатске промјене одговорне за 68 одсто од 24.400 процијењених смртних случајева од врућине овог љета повећањем температуре за до 3,6 степени.

Да би утврдили удио смртних случајева посебно усљед глобалног загријавања, научници су користили технике моделирања и испитали историјске податке о смртности.

Највише смртних случајева повезаних са глобалним загријавањем регистровано је у Италији, гдје је 4.600 људи умрло од посљедица топлотних фактора које је узроковао човјек. Након Италије слиједе Шпанија са 2.800 смртних случајева и Њемачка са 1.500.

Француска је на четвртом мјесту са 1.400 смртних случајева, затим Велика Британија са 1.100, Румунија са 1.000, Бугарска са 552 и Хрватска са 268.

Људи старији од 65 година су најосјетљивији на топлоту и чине 85 одсто свих смртних случајева повезаних са глобалним загријавањем. Стога, екстремне топлоте узрокују све више смртних случајева међу све старијим становништвом Европе.

У међувремену, стварне бројке могле би бити и веће, јер градови проучавани у извјештају чине само 30 одсто европског становништва.

- Поред тога, вруће вријеме је `тихи убица` јер се већина смртних случајева повезаних са топлотом не биљежи као таква- наводи се у извјештају.