Док се ЕУ договара да штеди енергију због постепеног ослобађања од руског гаса, цијена овог енергента данас је "скочила у небо" - више од 2.000 долара за 1.000 метара кубних.

Котације снабдијевања гасом из кључног холандског чворишта за август у цјеновном смислу повећане су за 25 одсто од 14. јуна.

Тада је Гаспром први пут смањио испоруке због неиспоручивања гасне турбине са ремонта, па су цијене више него удвостручене, наводи се у осврту портала Геополитика.

Данашњи раст цијена гаса дијелом је резултат руске најаве да ће од сутра смањити снабдијевање преко балтичког гасовода "Сјеверни ток" за петину максималног капацитета, а разлог је ремонт једне од турбина.

Што се тиче Гаспрома и "Сјеверног тока", Европа ће, при садашњој количини испорука и залиха, добити до 13 милијарди метара кубних тек крајем октобра.

Земље ЕУ немају алтернативу руском гасу, односно немају чиме надокнадити Гаспромове залихе, што је и узрок данашње реакције тржишта.

У стручној студији, стручњаци Међународног монетарног фонда наводе да би алтернативни извори /из других земаља и они "зелени"/ могли замијенити само 70 одсто количина које долазе из Русије.

Истовремено, заустављање увоза гаса из Русије довело би до катастрофалних посљедица за европску економију.

ММФ процјењује да ће у таквом сценарију највише страдати земље Централне Европе.

Сада је очигледно да је Бриселу најважније да створи слику каквог-таквог унутаревропског јединства, а не да ријеши проблем који је у највећој мјери управо сама ЕУ "закувала" својом непромишљеном енергетском стратегијом, која нема никакве везе са руском војном интервенцијом у Украјини.

Цијене гаса у Европи почеле су да обарају рекорде још од љета прошле године, када нико није ни сањао о украјинском рату.

Ко ће се у Бриселу због тога "посути пепелом"? Одговор је јасан - нико, јер свима су и те како милији њихове синекуре, осјећај моћи и енормне плате од рационалне политике или преузимања одговорности за промашаје, закључује Геополитика.