Фамос из Војковића ове седмице гостовањем код Љубића из Прњавора почиње наступ у Првој лиги Републике Српске.

Једанаест година је Фамос чекао на овај тренутак и екипа стасала заједно са Владимиром Дрињаком је ово апсолутно заслужила. Заслужила је и раније, али би се увијек, негдје, појавила понека екипа која је, прије свега организацијски, била на вишем нивоу и освајала је титулу на друголигашком "Истоку". Подвлачимо и напомињемо, организацијски, кључна ријеч у свему, која ће Фамосу, ако се овако настави, бити и највећи противник у прволигашком друштву. 

Улазак у Прву лигу виђен је негдје као награда момцима који су већ дуги низ година ту, Тешановићу, Блажићу, Фргањи, Отовићу, Лаловићу, и другима, на челу са Дрињаком, који су годинама правили једну здраву причу у Војковићима, причу гдје је другарство побјеђивало све проблеме, а на терену доносило бројне побједе и радости. Како је недавно признао предсједник клуба, Маринко Божовић, план је био да се у сезони пред нама нападне друголигашка титула и уђе у Прву лигу, но понуду Савеза ове године са проширењем лиге су објеручке прихватили. Вријеме пред нама ће показати колико је то била исправна одлука, или није уопште.

Није тајна,  а то знају сви они који су имало упућени у рад Фамоса, да Фамос свему овоме што је у овом тренутку у многоме дугује Владимиру Дрињаку. Некада ведета овога клуба, играч којем се предвиђала велика каријера, остао је уз свој Фамос у тренерској улози. Када је већина дигла руке од клуба, он је остао, био је и тренер и административац и човјек који тражи спонзоре, и све оно што једном тренеру није у опису посла. Али, радио је то за свој Фамос. Китили су се други туђим перјем, али ко је био уз Фамос зна шта је и ко је Владимир Дрињак.

Фото: Василије Марковић

Не треба изоставити ни улогу предсједника Маринка Божовића. Мора се рећи, обезбиједио је у посљедњим годинама од како је предсједник јако коректан буџет, квалитетне премије за остварене резултате, за друголигашки ранг такмичења и више него пристојне. Али, ту се враћамо на уводни дио текста гдје смо подцртали ријеч организација.

Прва лига, ма колико год код неких људи са подсмијехом измамљивала ријеч "аматеризам", ипак је Прва лига и организацијски пуно сложенија од Друге лиге, гдје се на многе ствари клубовима, не, не гледа кроз прсте, него не гледа никако. Ту код Фамоса настаје један озбиљан проблем у овом тренутку, којег морају што хитније рјешавати како би били колико-толико равноправан учесник прволигашког друштва. Не може и не смије један прволигашки клуб спасти на рад предсједника, који је, успут речено, начелник Општине Источна Илиџа и сигурно притиснут бројним обавезама око тога, и тренера клуба, којем није апсолутно задатак да ради било шта мимо играчког кадра и припремања екипе, а још мање да се бави папирологијом за фудбалере. Прошле седмице, одржана је скупштина клуба на којој су изабрани нови чланови Управног одбора. Има ту јако интересантних имена, људи који су дефинитивно у могућности обезбиједити клубу миран рад и сан, ако желе, а на првој сједници Управног одбора која дође биће изабран и нови спортски директор клуба. На папиру, све то јако добро изгледа, али се сав тај административни рад мора подићи на један виши, много виши ниво. Тада би се и знало ко и како доводи играче, не би тада долазило ни до проблема са смјештајем, да се играчи сељакају од хотела до хотела, па на крају добију и стан у којем вјероватно нико од нас не би живио. Све то, због недостатка комуникације и недостатка организације. Јер, да се неко посветио барем сат времена рјешавању тог проблема, нашло би се рјешење.

Много је ту било организационих проблема током љета, каснило се и са папирологијом, па су и ту неки људи притицали у помоћ и рјешавали су се сви проблеми. На срећу по њих, они до сада нису теже коштали Мотористе, но одлазак двојице играча који су били пројектовани да играју тамо гдје и највише шкрипи Фамосу у овом тренутку, у срцу везног реда, свакако би могло створити проблеме. И не само играчке, јер да се не лажемо, иако би играчки били појачање за Фамос, то су играчи који се могу надокнадити. Одлазак може сада отворити питање како ће се ово одразити на сам имиџ клуба, на каквом ће гласу бити даље.

Када смо већ код играчког кадра, и без одласка Патрисија и Виктора, недостајао је ту један прави везњак способан да искреира шансу, једна луцидна "десетка". Тражио га је Владимир Дрињак, али јасно је како се ближио почетак првенства, тако је и таквог играча све теже и теже наћи. Има Фамос прегломазан играчки кадар, више од 30 играча је на тренингу Моториста. Иако је то за Другу лигу било похвално, у Првој лиги то више није ствар броја, него онога ко може "дати руке" и броје се само играчи корисни за прволигашко такмичење. Квантитет не значи нужно и квалитет, што ће се, мада донекле и сам свјестан, Владимир Дрињак брзо увјерити. Ипак, истовремено, такав, какав и јесте, не жели Дрињак да се одрекне нити једног момка који је дао допринос, какав-такав, уласку у Прву лигу Републике Српске.

Јасно је, ово Фамосу дефинитивно није требало у седмици када требају отворити сезону гостовањем код Љубића у Прњавору, али можда је и добро да се ово сада догодило да коначно отвори очи руководству Фамоса да Прва лига није превелики залогај, само ако се посветиш послу на прави начин. 34 кола су пред Фамосом или једна читава сезона пред управом клуба да докаже да Фамос може бити стабилан прволигаш, онако како се често воли рећи.