Двадесетдвогодишњи Филип Ловриновић из Витеза истински је љубитељ олдтајмера, али и власник "стојадина" старог 33 године који и данас, у свим временским условима, упали из прве.

Причу о "стојадину" којем је саобраћајна дозвола издата у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији испричао је његов поносни власник Филип Ловриновић.

Стојадин је купио од старијег човјека из Бусоваче. За 33 године прешао је тек 35.000 километара, па и данас изгледа као да је тек изашао из фабрике.

- Њему више није био потребан па га је одлучио продати, а био је његов први власник. Аутомобил није вожен ни по киши ни по снијегу, другачије се није могао сачувати. Познато је да су сви "Заставини" модели подложни корозији због танког лима и лоше антикорозивне заштите, али власник се потрудио да га сачува - говори Ловриновић.

У протекле четири године, колико је његов власник, није имао никакве велике радове на њему. Све што је замијенио су уље, филтери, ремење и кочнице.

Међутим, Ловриновић додаје да се ауто лако одржава, али да млађе генерације избјегавају радити таква возила јер је пуно лакше преко компјутерске дијагностике узети новац од власника новијег возила.

- Будући да сам машинске струке, ниједан ми дио није непознаница. Углавном сам отклањам већину евентуалних кварова. Сваки олдтајмер је ‘појава’ у граду, за све генерације. Много је оних који се окрену, фотографишу, махну, питају да ли могу погледати унутра и слично - додаје Ловриновић.

Понуда за продају је већ било, али он га не жели продати јер, како каже, код њега важи позната народна “Не могу добити онолико колико вриједи” јер је возило као возило симбол времена.

- "Стојадин" је већ дуже једна неисцрпна тема у свијету аутомобилизма због својих предности и недостатака које је имао, а највише због тога што је симбол једног прошлог времена и као такав буди носталгију свим пролазницима и враћа их у младост - закључио је Ловриновић.