Српски представник за признање Америчке филмске академије “Оскар” јесте филм Милорада Милинковића “Што се боре мисли моје”, историјско-политички трилер о убиству кнеза Михаила Обреновића у Кошутњаку и догађајима који су непосредно претходили атентату 1868. године.

Одлуку је донијела селекциона комисија за одабир српског кандидата за ову награду.

Насловну улогу тумачи Драган Мићановић, а играју и Милош Тимотијевић, Небојша Дугалић, Наташа Нинковић, Александар Срећковић Кубура, Тамара Крцуновић, Зоран Цвијановић, као и глумци млађе генерације – Лука Грбић, Јана Ивановић, Маја Чампар, Стојша Ољачић…

Милинковићево остварење имаће у четвртак премијеру у Бањалуци, пишу “Вечерње новости”.

Режију потписује Милорад Милинковић, а сценарио заједнички потписује са Драгољубом Стојковићем.

Филм је премијерно приказан на 58. Филмским сусретима у Нишу, док је биоскопска дистрибуција почела 20. септембра.

Остварење говори о периоду живота кнеза Михаила Обреновића непосредно прије и за вријеме атентата.

Филм, такође, прати посљедње дане кнеза Михаила, заљубљеног човека који се бори са осјећајем дужности према свом народу, док се против њега кује кобна завера, која ће зауставити ослобађање балканских народа.

Атентат на кнеза Михаила Обреновића десио се 29. маја 1868. године у Кошутњаку, када је група завјереника пиштољима убила тадашњег кнеза Србије.

Док је кнез Михаило заводио апсолутизам у земљи, против њега је склопљена завјера са циљем да се он убије. Главни организатори и извршиоци завјере су били браћа Радовановићи, који су се светили због робије свога брата Љубомира Радовановића.

У сриједу, 29. маја 1868. око пет часова послије подне кнез Михаило је кренуо кочијама да се превезе до Кошутњака.

Са њим је ишао његов ађутант Светозар Гарашанин, син Илије Гарашанина, а у кочијама су до кнеза сједиле Томанија Обреновић, његова стрина, Анка Константиновић, његова сестра од стрица и Катарина, Анкина ћерка са којом је кнез желио да се ожени.

У парку на Кошутњаку појавили су се браћа Павле и Коста Радовановић у свечаним црним одијелима, цилиндрима на главама и упереним пиштољима у правцу кнежеве кочије.

Први је пред кочију излетио Коста. Њега је кнез Михаило Обреновић препознао због спора око његовог брата Љубомира.

Посљедње ријечи кнеза које је сам признао Коста на суђењу су биле: “Дакле, истина је”.

Кнез их је изговорио на француском језику, јер су даме до њега знале француски.

Његов гроб налази се у Саборној цркви у Београду.