Велики српски и југословенски филмски глумац Велимир Бата Живојиновић преминуо је 22. маја 2016. године.

Велимир Бата Живојиновић на филмском платну дебитовао је 1955. године у филму "Песма са Кумбаре", а током вишедеценијске каријере остварио је више од 400 улога. Глумио је у бројним домаћим и страним остварењима, међу којима је и 17 вестерна снимљених у Њемачкој, као и филмовима насталим на просторима свих бивших југословенских република.

Био је један од најзначајнијих представника такозваног „црног таласа“ у југословенској кинематографији, филмског покрета који се развио почетком шездесетих година прошлог вијека. Истовремено, прославио се и улогама у партизанским филмовима, посебно током шездесетих и седамдесетих година. Велика популарност стигла је и ван граница Југославије, нарочито у Кини, захваљујући филму "Валтер брани Сарајево".

Континуирану филмску каријеру започео је улогама у филмовима "Влаку без возног реда" из 1959. године и "Рату" из 1960. године. Оба остварења је режирао Вељко Булајић, са којим ће касније сарађивао на бројним остварењима, углавном тумачећи главне улоге.

Живојиновић је подједнако успјешно играо хероје и негативце, лако прелазећи из главних у споредне улоге. Посебно су запажене његове роле у филмовима "Козара" и "Битка на Неретви". Осамдесетих година пародирао је сопствени имиџ акционог хероја кроз низ комичних улога.

Био је, како је сам истицао у медијима, добар пријатељ са доживотним предсједником СФР Југославије Јосипом Брозом Титом.

Живојиновић је био иницијатор, оснивач и први предсједник Удружења филмских глумаца Србије, као и директор филмског програма Слободарских свечаности у Сопоту.

Свој таленат за глуму открио је са 15 година, захваљујући редитељки Соји Јовановић која га је позвала да се придружи Академском позоришту у Београду, гдје је повремено радио као сценски радник, а понекад и као статиста.

Умјесто класичне гимназије, похађао је средње глумачке школе у Нишу и Новом Саду. На Позоришну академију у Београду није успио да се упише из прва два покушаја.

У том периоду радио је различите послове, био је милиционер, молер, столар и општински извршитељ. Касније је истицао да су му управо та искуства помогла у грађењу бројних ликова које је тумачио.

Иако је у то вријеме добио понуду за стални ангажман од Црногорског народног позоришта у Титограду, уз подршку мајке одлучио је да поново конкурише на београдској Позоришној академији. Примљен је из трећег покушаја, 1954. године, чиме почиње једна од највећих глумачких каријера на овим просторима.

Више година наступао је у Београдском драмском позоришту, које се тада звало "Савремено позориште". Имао је по 300 ангажмана годишње.

Осим глуме, бавио се и политиком. Од почетка деведесетих година био је посланик Социјалистичке партије Србије у неколико мандата, а 2002. године био је кандидат те странке на републичким предсједничким изборима у Србији.