Једно од основних правила за заштиту од ширења Kовид-19 је, осим маски и прања руку, физичко дистанцирање од два метра.

Мало је познато да се са том праксом почело 1582. године, када је због епидемије куге људима савјетовано да држе одстојање од два метара, избјегавају руковање и шаљу само једног члана породице у куповину, пренио је лондонски BBC.

Физичко дистанцирање се везује за епидемију куге и новембар 1582. године, када је морнар заражен кугом крочио у луку Алгеро на Сардинији и шетао се градом.

Несрећни морнар је стигао из Марсеља, удаљеног 447 километара, преко Медитерана, до Сардиније.

У то вријеме Европом је харала опасна пошаст, а он је био заразан и већ је био у делиријуму - патио је од карактеристичних отеклина за кугу, познати као бубони, међу препонама.

Морнар је некако пренио кугу чуварима луке, чији је задатак био да заустави сваког ко има било какве симптоме, ушао је у град, а за неколико дана је преминуо и избила је епидемија на Сардинији.

У том тренутку, многи становници Алгера су већ били осуђени на пропаст, а према подацима из тог времена, историчар из 18. вијека је процијенио да је епидемија однjела 6.000 живота, оставивши само 150 људи у животу.

У стварности, вјерује се да је епидемија убила 60 одсто градске популације, а масовне гробнице које су тада ископане виде се и дан данас, јер је до 30 људи било сахрањено заједно, како се не би ширила куга.

BBC додаје да је могло да буде и горе, јер су околне области биле углавном поштеђене, што је било необично, и да се зараза зауставила у Алгеру и окончала послије осам мјесеци.

- Чудно је да је овај парохијски град имао тако доброг доктора. Очекивали бисте можда да се са мјерама кренуло у већим градовима, као што су Пиза и Фиренца, али овај доктор је био на првој линији фронта. Врло импресивно - рекао је Оле Бенедиктов, професор историје на Универзитету Осло.