Анастасија Гавран, двадесеттрогодишња Фочанка, успјешан је студент на Московском државном лингвистичком универзитету, на Одсјеку за новинарство и односе с јавношћу. На студије у Русији уписала се помоћу програма „Српско-руско пријатељство“.

Када је са 19 година, након завршене средње школе, одлучила да настави школовање у Русији, није ни знала шта је очекује у највећој земљи свијета. Избор је пао на Московски државни лингвистички универзитет, у нади да ће брзо савладати језик и уклопити се у потпуно ново окружење.

- До доласка у Москву нисам ни била свјесна гдје идем. Све се десило спонтано и искрено не кајем се због те одлуке. Најтежа је била језичка баријера, јер језик нисам познавала ни говорила и било је много тешко на почетку да се споразумијем. Морала сам да се сналазим сама јер тамо нисам имала никога ко би ми могао помоћи - каже Анастасија.

Студирање у Русији значајно се разликује од студирања у Републици Српској и Србији.

- Потпуно је другачији систем оцјењивања и план и програм студирања. Понекад имам осјећај као да сам у основној школи јер су им оцјене од један до пет, а сваки дан имамо домаће задатке и сваке седмице контролне радове. И то је један велики плус, јер ако сте активни цијелу академску годину, онда на крају године на испитима имате и неке олакшице. Сва предавња су на руском језику и тренутно ми није тешко да их пратим, али на првој години је било потешкоћа - прича Анастасија.

Савладавање руског језика за кратак период сматра једним од својих највећих успјеха. Када је дошла у Москву сваки корак је био изазов, од најједноставнијих активности попут кориштења метроа или банке, до оних много озбиљнијих - студирања и испита на факултету. Одлазак из малог града у једну од највећих свјетских метропола значио је прекретницу у животу.

Неколико мјесеци јој је требало да се адаптира на тако велику промјену.

- Мој приоритет у Москви је да се образујем и главни циљ је да успјешно завршим студије, на шта сам највише фокусирана. Али живот у Москви је прелијеп и то се ријечима не може описати. Москва је бајковит град, град са дугом историјом и великом перспективом за будућност. Поред тога, мој утисак је да Руси воле Србе и то ми је и помогло да се лакше навикнем и снађем у Москви - истиче Анастасија.

Анастасија је прве три године студија завршила на Одсјеку за новинарство и односе с јавношћу, са просјеком 9,50. У четвртој години изабрала је смјер дипломатија, с циљем будућег запослења у дипломатско-конзуларној мрежи.

- Заиста волим новинарство, али увидјела сам да је као странац врло тешко радити у руским медијима. Због тога сам се одлучила преусмјерити у четвртој години на дипломатију, а план је да у тој области завршим и мастер студије. Наравно, вољела бих да се запослим у амбасади, али видјећемо шта ће будућност донијети - каже Анастасија.

Највише јој недостаје породица, која јој је и највећа подршка током студирања. Анастасија свим младим људима препоручује да покушају студирати у иностранству, јер са великом жељом и упорношћу све баријере се могу превазићи.

- Када одете далеко највише вам недостаје породица. Али моја породица је од првог дана моја највећа подршка и ја користим сваку прилику да дођем на одмор у Фочу. Студирање у иностранству је изазов али и врло занимљив период живота и ја бих свим младим људима савјетовала да покушају да студирају у некој другој земљи. Сигурна сам да сви могу да савладају било који страни језик, а посебно руски који је врло сличан нашем језику - закључује Анастасија.

Анастасија Гавран корисник је руске стипендије за стране студенте и стипендије Општине Фоча.

 Пише: Наташа Петровић